Само нас чекајте…

9. међународни фестивал хумора и сатире "Бијељина 2012"(Утисци са Бијељинског фестивала хумора и сатире 2012)

Био је Девети фестивал хумора… у Бијељини. Један од оних, као и сви прије њега, одржан за трајно памћење!

Ако као намјерник дођете на „Првоаприлске дане“, у Бијељини нећете „видјети“ ништа црно! У нијансама речено, ни сиво. (Упркос смутном времену, не само у метеоролошком значењу).

Све је ведро. Весело. Насмијано. Озарено. Раздрагано. Разиграно. Разгаљено.

А тек фестивалска публика! И међу актерима Фестивала влада увјерење да је публика боља и од самих „извођача хуморно-сатиричних радова“!

Аплауз за бијељинску публику! Овације!!!

А што је одликује или разликује од других?

Прво, бројна је! (Празне столице – ни за стидног госта!)

Школована је! Има факултетску диплому Деветогодишње основне школе (живота) хумора и сатире.

Тачна је као сат (који жури). Долази прије времена, одлази посљедња.

Прецизна је. Аплаудира или се смије, или и једно и друго истовремено, само онда кад треба. Не памти се да јој је промакла иједна поента, а да је није наградила на себи својствен начин! (Некад открије поенту и тамо гдје јој се ни сам аутор није надао!)

А тек Грујо Леро!

Он је човјек-оркестар!

Леро је увијек у пуној брзини!

Он све може сам. („Нама непријатељ није потребан. Ми све можемо сами.“)

Лера помагачи могу само да „ометају“, што је опет од неке користи.

Леро чини и немогуће. Доводи на Фестивал и оне који су остали код куће: Читају се њихови „бисери мудрости и духа“. Тако су присутни и они који су оправдано одсутни!

Грујо Леро с публиком и учесницима једновремено игра равноправну симултанку!

Вуче само праве потезе, а истовремено се поиграва! У стилу „…свога Лера“.

Леро пише писма, поруке, телефонира, позива домаће ауторе и нама блиске странце (чиме Фесту даје међународни карактер); штампа плакате, плакете, дијели књиге, дипломе, објављује, обзнањује преко медија вијест о „бијељинском културном догађају године“, води на вечеру (са Грујом)…

(Грујо Леро је, то већ знате, професор. А „чега“ – да ли знате? Он је професор пријатељства. А уз то и „амбасадор добре воље“.)

И још нешто: А на Фесту шест камера – Лерова је права мјера!

Леро ради и оно, чиме даје снажан печат култури и духу свога времена: штампа, или како сам вели, скупља и издаје Зборнике Фестивала… Досад је „сакупио и на свијет издао“ седам пуних Зборника, и оставио их потомству „на ползу“, а у аманет… И не само што је, него ће још!

И што рећи на крају. Нема ни прече ни љепше ствари него, ако је већ тако како је, кад томе буде вријеме, у Бијељину доћи опет!

Бијељинци, само нас чекајте!

Саво Мартиновић

Овај унос је објављен под Дешавања и означен са , , , , . Забележите сталну везу.