Kњига: „Дон Кикот“ – Митар Ђерић Лаки

Mitar Đerić Laki - Don KikotКИКОТ ПРОТИВ ДЕПРЕСИЈЕ
(РЕЦЕНЗИЈА рукописа афоризама ДОН КИКОТ МИТРА ЂЕРИЋА)

МИТАР ЂЕРИЋ, већ добро познат културној јавности по својим афоризмима објављеним у изузетним књигама: Лаки афоризми (2003), Нерадници свих земаља – исти сте (2004), Троглед (2007) и Салдо мортале (2009), припремио је за штампу свој нови рукопис са симболичким насловом ДОН КИКОТ.

То није пародија Сервантесовог романа „Дон Кихот“, али јест вјешто одабран, слојевити умјетнички симбол, који буди асоцијацију на авантуристички занос и борбу са вјетрењачама и, истовремено, изазива грохотан смијех узалудном напору слободоумног истјеривача правде и више од тога – вјечно суровој стварности и нелогичном поретку ствари коју људска памет уређује на земљи.

Митар Ђерић је, прије свега, опремљен великим животним искуством, широким знањем, високом интелектуалношћу и раскошним стваралачким талентом. Он има изграђену способност одабира градивног материјала за своје афоризме, за његово селекционирање, логичко повезивање и редуковање до мисаоне суштине, коју претаче у чисте, јасне и језгровите језичке формулације. Његови афоризми имају широк тематски распон и крећу се од индивидуализованог доживљаја бића или свога интимног животног круга, преко колективног и националног „Ми – Наш“ идентитета, моћне „Они – Њихове“ воље до универзалних образаца живота.

Ђерићеви афоризми су кондензоване ауторске поруке које погађају мисаону и доживљајну сферу пажљивог слушаоца или читаоца и изазивају некад лагану језу, некад здрав смјех, али редовно покрећу мисао и дуго одјекују у души. Афоризми су најчешће структурно дводјелни, а визуелно кратки и дворедни. Први дио обично представља одређену животну ситуацију, која је мање или више позната читаоцу. Иза тог дијела слиједи психолошка пауза ко припремно вријеме за ауторов коментар, али и за усмјеравање читалачке пажње на поентирање које слиједи.

Ауторска изведба поенте базирана је на изненађењу чију мисаону – језичку формулацију читалац не може да предвиди. Тек у коначној рецепцији афоризма постаје јасно да ли је траг ријечи ведрохуморан или црнохуморан. Ђерићеви афоризми производе то ритмично таласање расположења и, заиста, остављају импресиван траг у души читаоца.

Примјери афоризама из вјечно актуелног и занимљивог круга мушко – женских односа могу илустровати Ђерићеву тананост али и вишесмисленост његових ријечи:

Жена је делила моје мишљење.
На више њених.

Драга, све што прећутиш,
у праву си.

Ако жену ухватите у прељуби,
памтиће вам то целог живота.

Друштвена ситуација је невесео терен. Зато и афористичар кроз горак осмјех може да каже:

Границе су нам лоше.
Скупљају се по дужини.

Кад се Срби сложе,
лакше ће их упаковати.

За КиМ
звона звоне.

Али жуч афоризама ипак је најгорча на терену правде и неправде, историјског сјећања и драматичне данашњице:

Да је Србин писао „Рат и мир“,
не би стигао да опише м и р.

Ако непријатељ овако настави,
сигурно ће нас изгубити.

Кад заслужимо,
Запад ће нам послати обогаћени уранијум.

Универзални људски проблеми имају неограничено трајање. Регенеришу се у животу и трајна су умјетничка инспирација. Они су и дио Ђерићеве стваралачке опсервације. Добар познавалац језичке изражајности, Ђерић користи сваку прилику да читаоца уведе у игру ријечи. Он доводи у везу различите појмове, повезује их значењем или прави нагле промјене њиховог основног смисла. Ствара мале забуне и производи комичне ефекте. Понекад је потребно пажљиво пропратити графичке знаке, акценте ријечи, или се сјетити поријекла неких фразема и архетипских ситуација из којих су преузете. Без визуелне ситуације и њеног обједињавања са изворним поријеклом, тешко да би се одмах овладало новим значењем афоризама;

За КиМ звона звоне.

Добро познати наслов романа „За ким звона звоне“, афористичар допуњује новим смислом и новом емоцијом. Инструментал замјенице ко (за ким) са великим словима К и М, у свијести нашег савременог човјека је скраћеница за Косово и Метохију, а баш то производи ново значење, преусмјерава мисао, мијења емоције.

Широка је палета афористичких мотива у књигама Митра Ђерића. Његове језгровите поруке немају педагошку намјену. Оне својом хумористичком димензијом размекшавају опору стварност и поспјешују љековито дејство смијеха у депресивним временима какво је ово наше.

Ововремена српска афористика доживљава експанзију и наглашен узлет. Митар Ђерић осваја њене највисочије умјетничке коте.

Београд, новембар, 2011. год.

мр. Радмила Поповић

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , . Забележите сталну везу.