In memoriam: Goran Dokna (1970-2012.)

Goran DoknaU utorak, 20. marta u Beogradu, preminuo je Goran Dokna, jedan od najdarovitijih srpskih satiričara današnjice. Rođen 1970. godine, ovaj stvaralac je svoj književni profil počeo da formira u periodu ranih devedesetih godina, kada dolazi do pojave novog talasa srpske satire.

Kao pasionirani ljubitelj radija i klasičnog beogradskog duha, Dokna je svoje prve korake u pisanju počeo da ostvaruje kao pisac grafita u kultnim emisijama „Ozon“ i „Oblak u bermudama“. Njegove duhovite opaske na račun burne svakodnevnice učinile su ga jednim od najpoznatijih saradnika ovih emisija. Za one koji i danas slušaju „Oblak“ možemo otkriti da se iza pseudonima pošiljaoca kao što su „Srpska posla“, „Sveti Trifun“, „Kormilar Nojeve barke“ i „Markantoni“ krio upravo ovaj autor. Tokom njegovog radijskog „staža“ objavljeno je nekoliko knjiga pročitanog radijskog materijala gde poslednja knjiga iz 2006. nosi naziv po njegovom grafitu „A onda je Nojevu barku presrela nuklearna podmornica“.

Sredinom devedesetih Dokna počinje da piše klasične oblike satire kao što su aforizam, epigram, i kratka priča. Tih godina postaje stalni saradnik časopisa „Ošišani jež“ i „Huper“ a objavljuje i u drugim listovima koji su sporadično izlazili u toj dekadi, kao i u brojnim novinama poput „Politike“, „Večernjih novosti“ „Glasa osiguranika“; Veliki broj Dokninih aforizama uvršten je u nekoliko antologija aforizama Đorđa Otaševića „Aforizmi i aforističari“.

Za svoj doprinos srpskoj satiri Dokna je 2003. godine nagrađen Politikinom nagradom „Vladimir Bulatović VIB“. Takođe, Međunarodni festival humora i satire „Zlatna kaciga“ dodelio je ovom autoru 2005. godine nagradu za najbolji aforizam.

Tokom 2000-ih Dokna je pisao za brojne elektronske časopise (ETNA, „Zadružni konj“) i učestvovao na svim značajnim susretima satiričara u Srbiji i Crnoj Gori. I pored svoje nenametljivosti i skromnosti, delo ovog autora je od strane drugih mnogo puta objavljivano na Internetu, tako da zainteresovani čitaoci mogu da ga čitaju na velikom broju sajtova.

Ono što se manje zna je da je Dokna pisao i ljubavne pesme kao i priče u maniru Beketa i Libera Markonija, kao i mnoge eseje posvećene Beogradu.

Delo Gorana Dokne predstavlja kombinaciju urbanog i klasičnog, duhovitog, satiričnog, boemskog i filozofskog zbog čega se ovaj prerano preminuli autor može smatrati onom nedostajućom karikom između današnjice i vremena Duška Radovića, Viba i ljudi koji su verovali da se osmehom i rečima menja svet.

Miodrag Stošić

Aforizmi Gorana Dokne:

Crno nam se piše. Nemamo belu zastavu.

Sećam se samo pucnja za početak trke. Posle smo svi polegali.

Poslednja želja klovna bila je da nasmeje svog dželata.

U ljubavi prema čoveku, mnogi u tom čoveku vide sebe.

Netačno je da su se demonstranti razišli u tišini. Svima su krčala creva.

Na ovim prostorima nije bilo mnogo zločina. Bilo je malo prostora.

Savršen zločin. Nema tragova, nema svedoka, nema pravosuđa.

Da nije zidova, ne bi imao ko da nas čuje.

Ja sam pošten građanin Srbije. Recite mi, šta za to mogu da kupim?

Imam devet života, ali to u Srbiji ode preko noći.

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , . Забележите сталну везу.

3 реаговања на In memoriam: Goran Dokna (1970-2012.)

  1. InterstellarOverdrive каже:

    Počivaj u miru majstore

  2. Olivera каже:

    Svi tvoji zivoti, andjele, u tvojim su recima, tvojim stihovima. Spavas. Samo spavas. Mirni ti snovi, andjele.

  3. Gojko каже:

    Pocivaj u miru…

Затворено за коментаре.