Ситне мисли: Мозгалице (961-980)

Ситне мисли - Мозгалице
961.
Прве звезде које сам угледао
и осетио њихову лепоту били су моји родитељи.
Касније су следиле сестре, браћа, пријатељи,
супруга, кћи, зет, унучићи, љубав и доброта –
и срећа моја са њима, уз друге радости живота.
962.
Све што створите, не треба да је само ваше.
Ако није тако, то створено бива безвредно,
неостварено, непознато и непризнато.
963.
Да није шта јесте и да јесте шта није,
можда би нам било лепше?
964.
Ништа није тако високо да би човеку било недохватно,
ни тако мало да се у њему не би огледао.
965.
Оно сте што сте,
али и оно што не знате о себи.
966.
Човек је лакши за онолико
колико глупости потисне – из себе.
967.
До јасних циљева најкраћи путеви воде.
968.
Од сласти до горчине педаљ је само.
969.
Свако време има своје бреме. И своје носаче.
Од вас зависи ваша улога у своме времену
и однос према том бремену.
970.
Све што човек прећути, о њему говори.
971.
Уврнуте не вреди пришрафљивати.
972.
Кад се у времену и простору нађу,
усијане главе пуцају.
973.
Перо ми је било и остало најбољи пријатељ,
а унучићи највеће радости и разбибриге.
973.
Жар пријатељства неискреност гаси.
974.
Сви које сте насамарили,
покушаће да од вас направе коња.
975.
Поклањајте све.
Поверење најређе.
976.
Гледам око себе, и гле:
мало је лудих на мој начин.
977.
Уз плитку памет иде и мрка капа.
978.
Кратковидост није не уочити,
него раније не видети.
979.
Ма колико да сте „тешки“,
будите срећни – ако себи нисте „тешки“.
980.
Свет је леп, али ништа није лепше
и узвишеније од деце и људске чистоте.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.