Ситне мисли: Мозгалице (941-960)

Ситне мисли - Мозгалице
941.
Све што мислите, не саопштавајте.
Све што саопштавате, осмислите.
942.
Свему што расте,
просветљења треба.
943.
Рећи!
Не причати.
944.
Знати уздржавати се је умеће,
а то моћи – права уметност.
945.
Будан дух у заспалом окружењу буди дубље мисли
и из човека извлачи и оно што ни сам не слути
да се из њега може извући.
946.
Човекова немоћ не би требала да буде и његов пораз,
поготово не предаја.
947.
Нисам знао колико ме у роси има.
Једно јутро ми је открило тајну.
948.
Ко влада својим срцем, пати.
Ко не влада, још више пати.
949.
Природа је човеку подарила све:
памет и здравље најмање.
950.
Живот је најлепши дар природе –
ако га за некога живите.
951.
Прихватати друге најчешће значи,
богатити.
952.
Ко заборавља одакле је,
обично не зна ни ко је.
953.
Слушати, да би били слушани.
954.
Живот у нама може и треба да је
изнад наших животних проблема.
Живот од данас до сутра, опомиње.
А то што опомиње иште другачији живот.
955.
Све што се некоме обије о главу,
из друге је главе?
956.
Многи су на коњима јер имају своје магарце.
957.
Писати а не објављивати је као имати децу а не пуштати их
да се играју и надмећу са другом децом.
958.
Ако је љубав замајац свему,
није ли сламка главна препрека?
959.
Ко има брачног друга и у њему не стекне правога друга,
тај не може рећи да има брак.
960.
Ако је реч човек именица,
заменица би могла бити, вода.
Ако је живот семе, класје и жито,
воденични точак би могао заменица бити.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.