Жикишон 2011: Изабрани афоризми

ЖикишонПредстављамо избор афоризама више аутора, на тему „Живот пре и после смрти“, који су учествовали у конкуренцији од најмање 10 афоризама у серији на конкурсу „Живојин Павловић Жикишон 2011“ у организацији Сатиричне позорнице „Жикишон“ одржане 15. септембра 2011. године у Параћину:

Живко Вујић (Бањалука, Република Српска, БиХ):
– Најљепши дио живота је умирање у љубави!
– Сиротиња је упорна. Нема те власти коју она не може да надживи!

Живко Гавриловић (Румска код Шапца):
– На други свет се лако може отпутовати свим превозним средствима. Такво је стање на нашим друмовима.
– Човек се на други свет прати са упаљеном свећом. Изгледа да ни тамо није баш сјајно!

Александар М. Деветак (Врбас):
– Свака читуља један читалац мање.
– У болници је, али не брините, неће дуго!

Живко Ђуза (Мркоњић-Град, Република Српска, БиХ):
– Погинуо је за оно што му није гинуло.

Слободан Јанковић (Бањалука, Република Српска, БиХ):
– Умро је велики вођа, била је величанствена сахрана. Попови су пјевали, а ми нисмо смјели од полиције.

Славица Јовановић (Мачвански Прњавор):
– Залуд нам опипавају пулс, ми више немамо везе са животом.
– Ко је једном био мртав, живот му тешко падне.

Јелена Кујунџић (Мајур код Шапца):
– Живот је најбољи љубавник. Нико ме није… као он.

Марина Марковић (Ниш):
– Живео је као последњи, ал’ је зато отиш’о први.

Жељко Марковић (Чачак):
– Живот тече даље, док човек може да плива.
– Један је живот. Треба га издржати.

Драган Матејић (Крушевац):
– Да сам јуче умро, данас би за мeнe био нерадни дан.
– Самоубиство може само једном да се изврши што је премало за наше економске прилике.

Екрем Мацић (Коњиц, БиХ):
– Узалуд умиремо. Смрти нема краја.
– Имам сумњиву прошлост. Сумњам да сам живио.
– Продајем породичну гробницу. Бесмртник.

Веселин Милићевић (Врбас):
– Пошто су живима дошли главе, сад ни мртвима не дају мира!

Милад Обреновић (Рогатица, Република Српска, БиХ):
– Откако смо га сахранили подземље је богатије.

Драгиша Павловић Расински (Крушевац):
– Црква и политичари не престају са обећањима. Једни нам нуде рај на небу, а други рај на земљи.
– Из моје животне биографије: Некада сам војевао на Девичанским острвима, а сад дремам на Бабином куку.

Вељко Рајковић (Подгорица, Црна Гора):
– Живјеће овај народ! Све је више вјерујућих у загробни живот.
– Не вјерујем у реинкарнацију! Овај живот је непоновљив.
– Никада нећемо сазнати има ли живота послије смрти. Живе нас сахрањују.

Милорад Ранков (Вршац):
– Гласали су и мртви, што је поуздан знак да има живота после смрти.

Мирослав Средановић (Београд):
– Има окамењену свест. Предодређен је за споменик.
– Тешко је утврдити границу између живота и смрти. Код нас је живот чудо невиђено.
– Сиромах води двоструки живот. Не зна се је ли жив или мртав.

Дејан Тофчевић (Подгорица, Црна Гора):
– Трошкови живота нагло порасту када човек умре.
– Нама највише леже мртви противници.
– Сто ствари ми је пролетело кроз главу од како сам постао заштићени сведок.

Ристо Филчевски (Струмица, Македонија):
– Са књижевне тачке гледишта живот ми је афоризам. А смрт епитаф.
– Још нико није ухватио везе да пре времена заврши живот.
– У животној једначини једина непозната је – смрт.

НАПОМЕНА: Афоризми су објављени у штамапном издању фанзина „Жикишон 2011″, осим афоризма Милорада Ранкова (Вршац).

Овај унос је објављен под Афоризми, Жикишон 2011 и означен са , , , , . Забележите сталну везу.