Одржан „Сатира фест 2011“

МАГИЧНА МОЋ АФОРИЗМА

Делегација Београдског афористичарског круга положила је 6. октобра цвеће на спомен бисту највећег српског сатиричара Радоја Домановића на Калемегдану.

Сатира фест 2011Пригодно слово том приликом одржао је књижевник Бане Јовановић, који је подсетио на Домановићево дело непролазне вредности и околности под којима је постављено његово спомен оболежје седамдесетих година прошлог века на најпопуларнијем београдском шеталишту и у оквиру споменика културе – Београдске тврђаве.

У организацији БАК-а, централни догађај Сатира фест је одржан истога дана у великој сали Градске општине Стари град у присуству више од 500 посетилаца. Многи су у сали стајали, јер није било довољно седишта, а неки нису могли да уђу, јер је сала била премала да прими све љубитеље сатире. Публика је истински уживала више од деведесет минута у обиљу духовитих и бритких мисли.

Манифестацију је отворио државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Миодраг Јакшић који је истакао да је министарство које представља „од обнове Сатира феста 2008. године увек било подршка најбољим српским сатиричарима“.

Председник БАК-а Александар Баљак рекао је на почетку да је „Сатира фест најзначајнија манифестација хумора и сатире, не само у Србији, већ и на целом Балкану“.

Сатира фест 2011„На овогодишњи фестивал пријавило се 110 афористичара и више десетина аутора сатиричних прича и песама. Уметнички савет је прочитао 3.300 пристиглих афоризама и изабрао сваки осми, односно око 400“, саопштио је Баљак.

Он је подсетио да је „сатиричар весели скептик“ и да је „хумор лек који лечи и оне који се њима баве“, а „ширећи ведрину, лечи и друге“.

Баљак је цитирао академика Матију Бећковића који је рекао да су „српски афористичари спасили част српске сатире“.

„Сатира фест 2011“ је био посвећен осамдесетој годишњици рођења Владимира Булатовића Виба (1931-1994) и одвијао се под слоганом „Ви(б) и ми“. Бане Јовановић је говорио о Вибовим причама и афоризмима, као и проблемима које је имао због цензуре у тадашњој „Политици“ у којој је имао редовну рубрику. „Политика му се, ипак, са закашњењем, постхумно, одужила објављивањем сабраних дела у луксузној опреми“, закључио је Јовановић. Он је прочитао и неколико Вибових афоризама који не губе на актуелности:

„Демократија је кад ниси затворен зато што си био отворен“; „Данас живим од сутра, сутра ћу схватити да данас нисам живео“; „Идеалисти су се снашли материјално, материјалисти су се снашли идеално“…

На манифестацији је учествало 35 сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ, Словеније, Румуније и Македоније.

„Како и доликује сатири, најбриткији у овој дисциплини исмејали су подједнако и наше и „њихове“ (Црногорце, Хрвате, Американце…), власт, појединце, естраду, друштво, људску глупост“, преноси дневни лист „Блиц“, и примећује „а да умемо да се насмејемо и на сопствени рачун, потврдили су афоризми о Србима који су испраћени највећим салвама аплауза“.

Награду за најбољу причу, по одлуци жирија на чијем челу је био Слободан Симић, добио је Раша Папеш из Крагујевца за причу „Последњи воз“, а аутор најбоље песме под насловом „Глад је само нужна епизода“ је Растко Закић из Београда.

ПОСЛЕДЊИ ВОЗ
(Првонаграђена прича)

– Дакле, време је да пођемо! – рече Гришак окупљеној породици. И као по команди сви грунуше на врата добро натоварени да ухвате последњи воз. Кад тамо, народа к’о плеве! Јасно је да ће бити изузетно тешко уграбити место. Од огромног интересовања за ову врсту егзистенцијалног туризма једва да је воз успео да измакне. Мноштво је остало на перону.

– Шта ћемо сад? – пита баба док седи на раскопљеној столици која је некада Гришаку служила за пецање.

– Да поседимо и сачекамо. Шта би смо друго? – мрмља стриц Милентијен.

А Гришак оде да се распита. Кажу му неки да ће сигурно бити ванредних возова. Због ситуације. Други му, пак, тврде да им је шеф станице лично рекао да ће сви наредни возови бити искључиво последњи. А један је сумњичаво констатовао: – Ако их буде! И вртео је главом лево-десно, што је требало да значи да од тога нема ништа.

Сам Гришак био је затечен. Није било лако донети рационалну одлуку, јер поменута је и претпоставка да ће дотична композиција бити постављена на слепи колосек где се управо налази највише народа.

– Мислим да нам је најбоље да се разиђемо кућама, па како нам бог да – каже деда Гришак матори. – Но, када би нам се барем обратио неко из управе железничке станице неким званичним саопштењем, да имамо некакву гаранцију да се овакве ствари неће више понављати!

У то се врати Гришак натанкован до врха информацијама. – Пакујте се, док још има пруге! – нареди задихано.

И сви без поговора послушаше и кренуше пешице по шинама које су се спајале негде напред, у даљини.

– Ууу! Ууууууу! – пишти Гришак са чела – Не вееруујем виишеее ниикооомеее!

– Ћ, ћћћ, ћћћ,ћћћћћ..! – хукћу остали. И ускоро ће сви бити у тунелу.

Раша Папеш

ГЛАД ЈЕ САМО НУЖНА ЕПИЗОДА
(Првонаграђена песма)

Како да нам буде к’о што треба,
Када народ тражи само хлеба?

Зар нам зато служе људи радни:
Беспосличе да би били гладни!

Сад кад треба државу да крпе
За не могу ни глад да отрпе?

Циљеви су наши битнији од хлеба,
Непријатељ нас баш на хлебу вреба!

Зар да дозволимо да народ поклекне
Кукавички гневан због пишљиве векне!

Глад је само једна нужна епизода,
Јер нама је важнија циљана слобода!

Растко Закић

Жири, чији је председник био Александар Баљак, награду „Вук Глигоријевић“ доделио је Милану Тодорову, аутору најбољег афоризма изговореног на Сатира фесту. Победнички афоризам гласи:

„Председник је посетио угледно српско домаћинство
и домаћину уручио хуманитарну помоћ.“

Управни одбор Београдског афористичарског круга одлучио је да признања за укупан допринос сатири равноправно додели књижевнику, есејисти и књижевном критичару Витомиру Теофиловићу и професору универзитета, културологу и књижевном критичару проф. др Ратку Божовићу.

Образложења за ларуеате овог вредног признања гласе:

О РАТКУ БОЖОВИЋУ

Поред тридесетак књига из теорије и социологије културе, Ратко Божовић је написао двотомно капитално дело Од Страдије до Страдије и још пет књига есеја о афористичарима.

У више прилика овај есејист од духа афористичаре је именовао као духовни покрет отпора, антиратну герилу, духовну герилу… која у вуненим временима устаје да “искорени сва зла овога света“. Посебно да удари на неограничену моћ ограниченог ума!

Он на себи својствен јединствен начин дубински сагледава и анализира особености афористичара. А саме афоризме подвргава анализи, налазећи у њима пуни смисао и естетску вредност. У свом луцидном тумачењу порука, његова доминантна пеокупација је сатирични афоризам, што укључује смех са горчином. То не значи да му је накрај срца неангажовани мисаоно-филозофски афоризам.

Овај теоретичар културе је написао педесет студиозних, аналитичних есеја – предговора, поговора, рецензија о афористичарима, чиме је њиховим књигама дао целовитост и нову димензију.

Божовић пише различито о сличнима и слично о различитима. Он је јасан, експлицитан, недвосмислен и кад говори о двосмислицама и бесмислицама. Уз то, поседује неограничену моћ говора, што посебно показује на представљању књига сатиричара.

Овај несвакидашњи културолог је дао немерљив допринос афирмацији и популаризацији хумора и сатире у свим сегментима друштва, искључујући само политичку елиту и носиоце власти.

А није нимало лако мерљив ни Божовићев подстицај општем уздигнућу духа!

О ВИТОМИРУ ТЕОФИЛОВИЋУ

Витомир Теофиловић у својим есејима и антологијама Враг и шала и Случајни узорак – српски сатирични афоризам сагледава од “дриблинга духа на малом простору“ до афоризма као “српске борилачке вештине“.

По Теофиловићу, значењски формални распон афоризма, његови плодови и “камени међаши“ могу се одредити и према тематској оси. Тако он афоризме разврстава на оне мотивисане друштвено-политичким константама, трајним видовима људских и друштвених односа, и на оне којима је у првом плану актуелна тематика, односно морални и политички ангажман, потреба да се одмах и непосредно реагује на друштвене неправде и притивуречности са сатиричном поруком, превасходно упућеном политичарима као главним виновницима друштвене кризе.

И сам познати афористичар, свој опус је поделио на два периода: Од 1975-1989. у коме преовлађују мисленице – (филозофски афоризми трајне вредности) и од 2006. до данас, у коме преовлађују будилице.

Поред афирмисања афоризма као жанра, Теофиловић је својим афористичким делом скидао маске и дебеле слојеве мимикрије, надилазећи критику политике и њених последица, осветљавајући судбинска питања нашег опстанка.

Сатира фест 2011Признање „Златни круг“, за допринос сатири у свету за 2011. годину добили су: Владимир Шојхер из Русије (за „Антологију мудрости“, објављену у Москви), Џејмс Гири из САД (за „Антологију најбољих светских афористичара“, објављену у Њујорку), Дан Костинаш из Румуније (за превод српских афоризама на шпански језик), Горан Мракић из Румуније (за превод српских афоризама на румунски и румунских на српски), Франци Чеч из Словеније („Антологију српског афоризма“ на словеначком) и Васил Толевски из Македоније (за „Антологију балканског афоризма“ и антологију „Наши пријатељи“ – српски афоризми на македонском језику).

Специјалне плакете Београдског афористичарског круга за афирмацију и популаризацију сатире додељене су часопису за сатиру „Етна“ и главној уредници Весни Денчић из Београда (за десет година постојања); Данима хумора и сатире из Пљеваља (за 25 година постојања); седмичнику за хумор и сатиру „Стршел“ из Софије (за 65 година постојања); емисији „Чивијашка вртешка“ која се емитује на Радио Шапцу (за 15 година постојања); Сектору за издавачку делатност Савеза Срба у Румунији (поводом 20 година постојања) и електронском издању часописа „Ошишани јеж“ и уреднику Душку М. Петровићу, (поводом 75 година од изласка првог штампаног броја).

Пошто сатиричари из Бугарске нису били у могућности да лично приме награду, у поруци редакције софијског „Стршела“ истиче се:

„Драге наше колеге! Од срца желимо да овогодишњи Сатира фест буде манифестација оштроумља, смеха, мудрости и расположења. Ми се најискреније радујемо вашем високом духу и вољи да увек држите будну грађанску свест српског друштва. Сада, после наших плодоносних узајамних сусрета, још смо више уверени да је сарадња бугарских и српских сатиричара стални допринос за узајамно зближавање Бугара и Срба“.

Редакција СТРШЕЛА и Ганчо Савов (добитник Златног круга),
Софија, Бугарска

Дан Костинаш, који, такође, није могао да допутује, поручио је из Шпаније:

Драги српски пријатељи,
даме и господо,

Иако сам глобтротер, нисам, нажалост, никада до сада имао прилику да посетим ваш главни град, у којем Дунав сусреће Саву. На моју жалост, обавезе су ме и овога пута спречиле да дођем.

Но, чак и овако, са раздаљине, осећам велико узбуђење. Срећан сам и почаствован да примим ову значајну награду за промовисање српског афоризма у свету. Кажем у свету, не у Европи, имајући у виду да шпански језик данас говори преко 450 милиона људи. Теоретски, афоризми српских аутора ће сада бити доступни овом огромном броју људи.

Желео бих да захвалим неким људима без чије помоћи не бих данас био у прилици да пишем ове речи:

– Господину Валеријуу Бутулескуу, румунском писцу и афористичару који ме је упознао са српским афоризмом и чијом заслугом је сада 150 афоризама преведено на Сервантесов језик
– Господину Лучијану Вељи, оснивачу сајта „Цитапедија“, који нам је притекао у помоћ уступивши широку базу података
– Господину Горану Мракићу, који ми је помогао око превода на сајту
– Господину Александру Чотрићу који ми је послао око 600 афоризама и разменио мејлове који су ми били од помоћи
– Читавом колективу БАК-а који је сматрао да заслужујем ову награду
– Породици (иако нисмо на додели Оскара), која ме је трпела у последњих неколико месеци, у дугим часовима прековременог рада

Хвала вам свима! То што сам урадио до сада је само почетак. Одлучан сам да наставим рад на преводу српских афоризама ради њихове популаризације у свету.

Дан Костинаш,
Кастелон де ла Плана, Шпанија

Сатира фест 2011На Сатиру фесту је представљен зборник афоризама са претходна три фестивала – 2008, 2009 и 2010. године, који је приредио и објавио Београдски афористичарски круг.

Водитељ Сатира феста био је Драгутин Минић Карло који је смотри дао лични печат непосредности, лепршавости и жовијалности.

Александар Баљак подсетио је на афористичаре који су умрли између два Сатира феста – Брану Црнчевића, Владимира Јовићевића Јова и Иву Мажуранића и изговорио њихове афоризме.

Сатира фест закључио је кантаутор Александар Филиповић Алфи, уз гитару, својом сатиричном песмом „Мито вечито“.

Организациони одбор смотре најбољих сатиричара региона чинили су: Александар Баљак, Душан Пуача, Драгутин Минић Карло, Слободан Симић, Бојан Љубеновић и Александар Чотрић, а у Уметничком савету, поред њих, се налазио и Јово Николић.

Покровитељи манифестације били су Министарство културе, информисања и информационог друштва, Министарство вера и дијаспоре и Градска општина Стари град.

А.Ч.

Овај унос је објављен под Дешавања и означен са , , , , , , , , . Забележите сталну везу.