Слово о Јову

Саво Мартиновић

Саво Мартиновић

(Прочитано у Београду, 26. децембра 2001. године, у издавачком предузећу „Рад”)

Штета је што је Јов објавио књигу!

Свет више неће у Њему имати највећег живог усменог писца Балкана!

Књига носи и добро подноси наслов „Афористичар”, јер је Јов прво далеко догурао, па тек онда почео од „А”!

Јов је до штампања своје прве књиге имао неколике у глави. И ниједна није била папирната! Тако што досад није пошло за руком ни једном класику, па Јову не остаје ништа друго до да буде класик афоризма. Да ли је некад неко видео Јова да, док казује афоризме, држи папир у својим (или било чијим) рукама?! Јов афоризме чита из главе.

Он може, ако хоће, као што је то урадио овога пута, и целу књигу да прочита (директно) из главе! Тако сада Јов има једну књиге мање у глави, а једну више на папиру. И не зна се је ли од тога мања штета или већа корист. У сваком случају, књига је остала „у кући”!

Ево и открића једног достигнућа: Ни штампана Јовова књига није папирната!

Још само ово. Није познато да је ико икад утиснуо веће, звучније и знаменитије књижевно име на корице своје прве књиге, од Владимира Јовићевића Јова. Не рачунајући, притом, ни природни библијски додатак томе имену.

За тако нешто, ево (обе) руке!

Саво Мартиновић,
књижевник

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , . Забележите сталну везу.