Ситне мисли: Мозгалице (901-920)

Ситне мисли - Мозгалице
901.
Осећам да долазе
све безосећајније генерације.
902.
Жалим за много чим и много шта,
али ми је најжалије људи
који завршише факултете и стекоше,
чак, и научна звања, а остадоше јадни, неписмени.
903.
И са ниских грана се може наниже.
904.
Разлика између несрећног и незадовољног је у томе
што несрећан не схвата да је и оно мало срећа,
а незадовољан то не прихвата.
905.
Све више је оних који су помешали стране света
и којима ништа није свето.
906.
Тамо негде или у некоме ћете пронаћи себе другачије,
и у себи онога ко ће увек знати шта са собом.
907.
Кад не знате шта ћете са собом, одите од себе.
908.
Они који не могу, помогну – јер хоће.
А највећи број оних који могу, неће – јер је то веће
од њихове спознаје доброчинства.
909.
Одмицање од корена
не само да искорењује, већ и закоровљује.
910.
Не дозволите никоме да спозна ваше стрепње –
да не постане ваш владар.
911.
Све је више старих младића
и младих стараца.
912.
Тихост је најуочљивија врлина – мудрих.
913.
Увек рачунајте на то да и када сте сами,
нисте сами.
914.
Ако из себе искључите искључивост,
укључићете се у свет толерантних
и убрзо ће вас настањивати ствари
које друге опседају и дарују им радост и лепоту –
које сте били из себе искључили.
915.
Највећи број људи заувек остану деца
која с годинама науче да бирају маске
које их у очима оних који површно гледају
чине зрелијим и онаквим каквим их виде.
916.
Не плашите се непознатог, већ га упознајте
и одредите се према њему.
Тиме сте, у доброј мери, и себе дефинисали.
917.
Следите своје снове
да бисте сигурнијим кораком крочили на пут –
који сте у њима назрели.
918.
Велики снови, велико и изроде.
919.
Монотони и једнолични сати су тешко подношљиви.
Такви дани су убитачни.
920.
Много је узвишеног.
Оно најузвишеније је у човеку.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.