Prikaz: Vaso je Krčmar retkog talenta

Prikaz multimedijalnog umetnika Vasa Krčmara iz Gajdobre na otvaranju njegove izložbe u Gajdobri koji je tim povodom napisao Ilija Marković, satiričar iz Novog Sada.

VASO JE KRČMAR RETKOG TALENTA

Vaso Krčmar: „Citati“, Multimedijalna izložba, Gajdobra, 2011.

Vaso KrčmarBilo je krajnje vreme da se Vaso Krčmar iz Gajdobre prikaže u Gajdobri – najobrazovanijem selu Vojvodine. Da posle Sarajeva, a pre Beograda, ne bi ispalo: ko ga ne poznaje, ima rupu u kulturi.

„Citati“ su najbolji dokaz da Ve Ka misli drukčije od ostalih. Zato i jeste sumnjiv: pod jedan, gde je sumnja osnovana, činjenice su suvišne; pod dva, sve se može kad se hoće – reče narod; sve se hoće kad se može – poreče Ratko Dangubić iz iz istog mesta (svi smo iz istog mesta).

Da humor nije od boga dar, ne bi „citati“ bili piš božji: grupa humor grafika, tipovi linija, logotipi ili grafički simboli, plakati. Sve izgleda drukčije u isečku V-vidokruga, u mašti. Pogotovo što njegova mašta ne prašta. Vrcaju ideje kao pčele kad se vrcaju: skoči pa reci hop, zaskoči – pa u hulahop. I u navedenom primeru V je u trendu: u modi su hulahopke sa „V“ izrezom. Latiničnim. Ćiriličari, izvinite!

Lenjinovo učiti, učiti, učiti Vaso je opovrgao i izvrgao na svoj način: citati, citati i samo citati. Ne postavlja se pitanje čitati ili ne čitati, već kako tumačiti citate međ navodnicima, pogotovo što ništa nije kako je. Kad god se Krčmaru kaže: „Pazi, tica!“, Vaso pomeri stajnu tačku. Stav je utoliko značajniji što je u pitanju prestupnik koji se obračunao i s Titom davne 1969. godine, kada je izbačen iz partije. I, ako mu je verovati (ko ne veruje, treba ga razuveriti), od tada se partija nije oporavila.

Gde je partija pogrešila, tu je srpska sloga složena u slogan: „I posle Tita Titanik.“ Nema boljeg dokaza od prvonagrađenog izbornog plakata, u kome su srp i čekić hladno oružje, a petokraka progresivnija od kompasa (pokazuje više strana). Elem, kad Veliki Vođa izgubi kompas, služi se štapom. Koja li je razlika u odnosu na Čaplinov. Šarlo akrobata je od nule napravio dva oreola u vidu osmice. Bio 8 je bio odskočna daska vece daske. Da i posle pranja ruku ostaju otisci prstiju, uverava nas Bio 9 sa Bijenala industrijskog oblikovanja. Gde god bio i ma šta radio, VK je na konju s hvataljkama. Za razliku od Vođe: učvrstio se u sedlu, a raga ni makac. Kad bi sjahao, i mi bismo bili na konju.

Ključ uspeha nije samo u bravi „Metalka“, već u bravurama i vratolomijama nemirnog duha. Bez obzira što je Zlatko, Ugljen je prezime plakatirano kao mrki ugalj. Izložbena mekana stolica nije za sedenje zbog posledica: ko guta knedle, ima tvrdu stolicu. U znaku EPS-a je i dirigentaska palica Nikole Tesle. Daljinski otkriva duge prste prve vrste: čim Tesli sine ideja, Edisonu se upali sijalica. A na Tari sija sijalica ko zadnjica. Što se tiče maslačka, ne zna se da li je više dlačica na njemu ili na Direrovom zecu. Umetnost je u detalju.

Štitio je Vaso životnu sredinu Srbije Prvom nagradom, jer je znao da život čine sitna zadovoljstva, a da je ostalo predigra. Međutim, da je u toj predigri Veliki Srbin ljuljao Marka, ne bi se rodila ideja o Velikoj Srbiji. Vaso brusi aforizam dok ne nagrabusi. Mora mu se odati priznanje za doskočicu-kovanicu: svako je nakovanj svoje sreće. Pri čemu ne treba smetnuti s uma upozorenje: između čekića i nakovnja kratko je pamćenje, jer je dželatu panj nakovanj. Ako nije po zakonu o saobraćaju, jeste apel na svest: pre sedanja za volan, zaveštajte organe. I ma koliko bili u pravu, unutrašnji organi nemaju pravo na obustavu rada. Da nije samo dvoglavi orao genetski modifikovan, vidi se po hlebu s koskom. O kocki s domino-efektom da i ne govorimo. Naročito onoj i onom srpskom sindromu: kad se jedan digne, svi popadaju. Kad se Cezar nadigao i prešao Rubikon, bacio je kocku. Nama je, nažalost, svaka reka Rubikon. Ponajviše zbog činjenice da su reke najveće prepreke jedinstvu zemlje. Da nisu, ne bi reci bez povratka bio izvor Ušće.

Sve više ljudi stanuje u gaćama, što će reći da je istina gola do pola ili od pola – zavisi kako visi, izvisi. Pri čemu se ne sme prevideti izreka: kome drugi gaće veže, nakrivo mu tur stoji. Zato narodu treba reći pravu istinu, a ne kako je bilo. S tim u vezi je i VK aforizam: mi smo takvi jer smo pravljeni u mraku. Da za mrak nisu krive svetle perspektive i optičke varke, ne bi se mrak širio brzinom Njegove Svetlosti. Što mu je fitilj kraći, mrak je veći. I pride, da ga je Otac nacije pravio po sećanju, Veliki Vođa bi i ličio na nešto. Dvoličan čovek nikad nije sam, pogotovo u sredini u kojoj su svi tako obični – dvolični. U dosluhu s narečenim, demokratija i demagogija su lice i naličje vlasti zato što je ispred lica zadnjica. Mislili smo da će pobediti, a ono ćorak, metak kontrarevolucije.

Homogenizacija je učinila svoje: svi Srbi pod jednu šljivu, žirafa pod palmu – dok sa sebe ne strese sve i izmetne se u ono što nije. Da smo u zemlji izoštrili sliku, videli bismo veliku mrlju na glubusu globalne krize. Ako ćemo pravo, kriza bi zakucala i na naša vrata da ih nismo zimus naložili.

U našem kraju nema toliko mesta da bi se stavilo sve na svoje mesto, pa stoga nema potrebe da citirate sebe. Pošto poštujete zabranu: hvala vam što ne pušite, ne pijete, ne jedete! Međutim, da biste se napili na izvoru duha i nahranili dušu, slobodno se poslužite „citatima“ slobodnog umetnika Vasa Krčmara.

Ilija Marković

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , . Забележите сталну везу.