Kњига: „Оловком на вихорове“ – Дарко Михајловић

Darko Mihajlović - Olovkom na vihoroveУ издању Културног центра Крушевац, у Едицији Златне кациге, објављена је књига сатире (кратких прича, афоризама и песама) аутора Дарка Михајловића. Илустрацију за корице ове прве Михајловићеве књиге урадио је Горан Ћеличанин.

Извод из рецензије:

Пред нама је књижевни првенац младог ствараоца Дарка Михајловића, хук речи бунтовног беседника у књижевној форми кратких прича (13), афоризама (243), песама (9), под крштеним именом „Оловком на вихорове“.

Писати о сатири Дарка Михајловића, а не познавати време и прилике у којима живи и ствара, свакако би било сувопарно професионално прилажење анализи још једне у низу књига које траже пут до читалаца. Дати стручну оцену о његовом првом самосталном искораку у књижевне воде, а занемарити при томе ауторову упорност да се равноправно ухвати у коштац са свим еволутивним дометима и падовима што нас окружују, представљало би крајње некоректно бацање прашине у очи истинским и све ређим заљубљеницима у писану реч.

По професионалној вокацији историчар, који је сведок бурног времена што је пред његовим очима, Дарко Михајловић ни по коју цену не жели да је неми посматрач свега што се догађа па одушке налази у књижевном стварању, које му пружа слободу мисли и делања хуманим принципима у времену невремена.

У првом делу књиге (Главатим и великим господинима) је тринаест казивања из живота. У форми кратке приче, са јасно истакнутом поуком на крају. Плене својом мирноћом приповедања, где речи се ређају на површини мирног мора, испод које је права бура мисли усред теорије шаке у времену названом „демократија у кући Европа“. Ту стравичан судар Илузије и Стварности жељне ваздуха слободе. Теорија је ту судара палца и малог прста човека који се тешко сналази у ситуацији која га снашла. Сјајна је Михајловићева прича о виолинисти коме је улица постала дом. Нашавши се у паклу његов јунак проналази оружје за спасење, виолину. Из те сламке светлости полако се враћа сјај на лицу. Његова свирка је постајала све богатија, раскошнија и опојнија, попут игре на живот и смрт Андрићеве Аске, игре пред насилним вуком. Стварност тако постаје мистична, али нуди спасење.

Дарко Михајловић је стваралац са евидентном проницљивошћу и „врцавим“ смислом за хумор (Афоризми). Речи су ту које подучавају и лече. Његови афоризми (243) имају снагу да, без обзира на период настанка, задржавају актуелност и чине да Дарко буде већи и јачи од многих који у свом времену ходају слепи код очију или су код ушију оглувљени за све оно што се у нама и око нас дешава. Аутор јасно истиче свој однос према афоризму: Конзумирање афоризама благотворно делује на поштоваоце истине, а не препоручује се партијашима, партократама, аутократама, здипиуправитељима и њиховим поскуташима.

У трећем делу књиге (Бодежи риме) аутор стихом сведочи своје боли за изгубљеним временом које се зауставило. Туга је то за несталим сјајем прошлости, прича и о граду који све више нестаје. Где је мој град, није то дугме које се затури, о људи, пита се аутор у чуду. Град који је све мањи. Град без људи, није то. Град без младости је тело без душе. Град без ћирилице није градурина, већ бол српске душе.

Искрено поздрављајући књижевни првенац Дарка Михајловића, не могу, а да не констатујем да је његово појаљивање ретка класична победа младалачке духовности над материјалним вредностима, тако доминантним и погубним у садашњем вртложнику времена пасјег. Његова реч, наизглед, шапутања су самом себи, али са јасном поруком и жељом да пробуде из полусна и покрену напред.

Слободан Симоновић

Избор афоризама (по аутору):

Оригинално мишљење има своју цену.
Рече Сократ…
*
Кажу да се бавио продајом људских органа,
а онда је постао државни орган.
*
Слаби организатори су као трансформатори,
велику количину енергије претварају у мали учинак.
*
Цивилизацијски напредак је очигледан –
не мораш више ни за шта да се мучиш.
Кажу ти чак и какав треба да буде твој став.
*
Војска је била наша…
Сада је професионална.
*
Кажу да ми је олакшавајућа околност што пишем афоризме,
а отежавајућа што су политички.
*
Олакшавају деци школовање:
уводе нове предмете.
*
Почео је да јури за успехом.
Престао је да ишта ради.
*
Иде маца око тебе…
а мишеви коло воде.
*
Напокон је све схватио!
Само сад њега више нико не разуме!
*
Немам појма о чему се ту ради…
Знам само да се код нас ништа не ради.
*
Дуго су чекали промене и… остарише.

Изабрана песма (по аутору):

НЕМА НАС – САМО ДИШЕМО

Здраво стари пријатељу!
Знаш ли, нема те више?
О теби да причају не смеју,
Ал’ говоре све тише.

И мене нема, нешто сам зборио.
Склонио сам се, такво је време.
Од борбе се уморио,
на наше дане само успомене.

Питам се, шта нас све ово снађе?
Расусмо се, по свету, као прашина.
Дошло време да шљам на површину изађе,
док све то прате неми погледи, тишина.

Невидљива рука све нас гуши.
Етикету немамо, на продају нисмо.
Злица нас брише, животе нам руши.
Нестајемо док кличемо: „Срби смо“!
Кличемо: „Срби смо“!

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , . Забележите сталну везу.