Ситне мисли: Мозгалице (861-880)

Ситне мисли - Мозгалице
861.
Не полазите увек од себе.
Неретко је то најскупље полазиште.
862.
Кад се не пребројавамо,
сви смо на броју.
863.
Пријатељ не мери.
Он увек даје и узвраћа – без мере.
864.
Не својатати.
Свој бити!
865.
Не убијајте досаду.
То још никоме није пошло за руком.
866.
Кад оно мало победи у човеку,
нестаје човек.
867.
Само онај коме дозволите да вам се приближи,
може вам набити нож у леђа.
868.
Ако вам ништа не пада на памет,
нека вам бар нешто падне на главу.
Да знате да је имате.
869.
Не хвалите ме и не следите.
Поштујте човека у мени.
870.
Збогом памети може рећи само онај ко је нема.
871.
Ко год да сте, будите човек.
872.
Претерана толеранција повећава број „оваца“.
873.
Неукусно је јести се.
874.
Не сводите се само на себе,
себе ради.
875.
Празноглави су привилеговани.
Не погађа их сатира.
876.
Моја порука свима који су ме „прочитали“:
– Прочитајте моје књиге !
877.
Моја поезија није савршена.
Савршена је истина у њој.
878.
Песма је портпарол мога срца,
а афоризам главе.
879.
Поезију није лако писати,
али се у прози треба окушати
и проверити своје умеће и писменост.
880.
Поезија је оно што ме испуњава
и продужава.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.