Ситне мисли: Мозгалице (841-860)

Ситне мисли - Мозгалице
841.
Злу се не треба надати,
али га треба очекивати.
842.
Ако је жена темељ куће,
мушкарац би требао да буде кров
а деца светлост која је испуњава.
843.
Ништа није суровије од злих људи.
844.
Човек и жена су само половина човека.
Другу половину чини потомство,
које увећава или смањује ту целину,
даје јој смисао постојања или обесмишљава напоре
да им живот добије смисао.
845.
Све што чекате, можда не дође.
Све што не дође, може наићи.
846.
Ни сви клинови нису закачаљке.
847.
Ако нисте са људима,
будите бар са човеком.
848.
Верујем у добро, и знам да је оно увек са мном.
849.
Својом малодушношћу сте ме убедили
да ни вама не треба да верујем !
850.
Добро је знати шта нећете,
још боље шта хоћете.
851.
Атеиста сам – и знам да сам ускраћен
за једну љубав.
852.
Просечном појединцу је више стало до државе,
него њој до њега.
853.
Ако није човека вредан – један к’о ниједан.
Човек са истим лицем је пажње вредан –
и више је него један (човек ).
854.
Скромност других зна да порази.
Сопствена скромност у очима других
зна да вас усправи.
855.
Ма, пустите ви криве Дрине,
исправљајте своје лоше навике !
856.
Греши – ко не ради.
857.
Сваки ехо није пуцањ у празно,
али је сваки пуцањ у празно, само ехо.
858.
Док је ваш воз на слепом колосеку,
не правите другима редове вожње!
859.
Искуства будала говоре
да у круговима других има и њихових.
860.
Ја нисам храст,
ал’ о мене се ломе најжешћи ветрови.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.