Књига Бутулескуа на српском језику

Valeriju Butulesku - Peščane oazeКњига изабраних афоризама румунског аутора Валеријуа Бутулескуа на српском језику, под насловом „Пешчане оазе“ објављена је почетком јуна у издању агилне издавачке куће „Алма“ из Београда. Дело се појавило у библиотеци „Хумор и сатира“, као 101. књига коју као издавач потписује др Ђорђе Оташевић, и сам врсни сатиричар. Афоризме Валеријуа Бутулускеуа је превео Горан Мракић из Темишвара, а њихов избор сачинио је Александар Баљак. Рецензент је Милан Бештић који констатује да је „Бутулеску творац универзалних афоризама, разумљивих, прихватљивих и прихватаних свуда, о чему сведоче књиге објављене на двадесетак језика“.

„Да би афористички формулисане поруке овог писца биле разумљиве у другим културним срединама, континентима и цивилизацијама, био је довољан директан, скоро механички, буквалан превод. Афоризми му нису засновани на игри речи. То су чисте мисли. Некада сатиричне, каткада хумористичне, а често су то поетске минијатуре које су по своме габариту блиске афоризму и тиме су се квалификовале да се нађу међу корицама ове књиге“, запажа Бештић.

Бутулеску је рођен 9. фебруара 1953. године у месту Преажба, жупанија Горж у Румунији. Песник је, прозни писац, преводилац и афористичар. Члан је Удружења књижевника Румуније. Студирао је на Универзитету у Лођу, у Пољској, и на Академији за руде и металургију у Кракову. По струци је инжењер и доктор техничких наука. Дебитовао је 1972. године у једном школском листу, док му је прва збирка афоризама „Пешчане оазе“ објављена 1985. године. Широку популарност стекао је захваљујући својим афоризмима, преведеним и објављеним на 20 језика.
Објављивање књиге „Пешчане оазе“ финансијски је помогло Министарство вера и дијаспоре Републике Србије.

У књизи на 120 страна налази се приближно 480 афоризама, од којих смо издвојили:

Што су боље плаћени,
пророци су већи оптимисти.

Читам једну читуљу.
Лакнуло ми је; није моја!

Незнање је највећи терет,
неосетан за оног који га носи.

Само се зеленаши радују проласку времена.

Имање неких људи превазилази цифру
до које они знају да броје.

Ове су странице црна кутија мог кратког лета.

Зашто од блата?
Човека је ваљало направити од нерђајућег челика.

Животиње се не смеју.
Оне схватају озбиљност живота.

Митологија.
Сова спава цео дан,
а сви је сматрају птицом мудрости.

Онај који је залутао открива нове путеве.

Дивимо се орловима,
мада су нам кокошке вишеструко корисније.

Змија је била у праву.
Нема раја тамо где нема љубави.

Пратио ми је сваки корак,
а ја сам мислио да сам му звезда водиља.

Реке јуре према мору,
иако им се тамо губи идентитет.

Сматрамо да су дивље оне животиње
које не пристају да добровољно буду шишане и мужене.

Постоји ли и други свет?
Мртви били, па видели.

Овца неће никада разумети
зашто васкрсење мора бити прослављено уз јагњетину.

Величанствености врхова доприносе и долине,
својом дубином.

Венера – пакао који због удаљености
поприма ореол лепоте.

На крају неких књига аутори објављују библиографију,
покушавајући тако да се оправдају.

Васкрсење – замислите шта ће после тога
бити у аутобусима.

Добро је што не знам унапред датум своје смрти.
Од узбуђења бих умро раније.

Кад десет слушалаца зева,
не занима ме више мишљење стручних критичара.

Вишак светла ослепљује.
Рађа мрак.

Неки сматрају да је поштено красти од лопова.

Видео сам и у погледу Снешка Белића
чежњу за вечношћу.

„Борба је неправедна“, рече бик.
Пет тореадора у арени, десет хиљада навијача на трибинама,
а имају и новинаре на својој страни.

Бојим се случајне смрти.
Зато избегавам болнице.

Не плашим се ноћу на гробљу.
Плашим се дању на стадиону.

Био је толико скроман,
да је увек молио друге да га хвале.

Ђубре је имало ноћну мору.
Сан о метли.

Копање бунара је узвишеније од подизања пирамида.

Ни ђаво није савршен.
Понекад погреши и учини добро дело.

Окружен мачкама,
канаринац почиње да верује у благодет кавеза.

То ти је човек.
Нема разлога, али ипак живи.

Постао сам лаковеран.
Верујем у себе.

Ако би му дошли на сахрану само они којима је био дужан,
настала би невиђена жалост.

Изабрао је најјефтинији куплерај.
За уштеђене паре купио је икону.

Румуни највише верују војсци и цркви,
то јест најнеактивнијим институцијама.

Стари Римљани нису пронашли већу казну за песника
Овидија од егзила на румунско приморје.

Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , , . Забележите сталну везу.