Raspričavanje #44 [Zoran Spasojević]

PREBIJANJE DUGOVA

Vreme je za uživanje. Sedim za stolom u bašti moje omiljene kafane i gustiram hladno pivo na blagom suncu. Nasred bašte, između stolova, stoji dugokosi mladić u izbledeloj teksas jakni, izlizanim farmerkama i belim kožnim patikama. Okreće se polako oko sebe i pogledom prelazi preko prisutnih, kao da traži nekog poznatog. Pogled mu se zaustavlja na meni. Za tren se stvori pored mog stola i ljubazno me upita da li je slobodno. Klimnuh mu potvrdno glavom.

Mladić polako seda, spušta ruke na sto i počinje da me posmatra: pogled mu je bistar i prodoran. Posmatram i ja njega, pokušavam da se setim da li ga odnekud poznajem. Nakon izvesnog vremena pita me pokazujući kažiprstom na tek načetu kriglu: „Hoćete li sve da popijete?“ Osećam kako crvenim u licu. „Neću“, kažem zatečen njegovim iznenadnim postupkom i još više neobičnim pitanjem. On skoro neprimetno klimnu glavom, lagano prinese kriglu ustima i otpi jedan gutljaj. Posle desetak sekundi otpi još jedan gutljaj i spusti kriglu na sto. „Mogu li da uzmem cigaretu?“ upita gledajući me pravo u oči. Ponovo osećam kako crvenim u licu. „Samo se poslužite“, izlete mi odgovor sam od sebe.

Mladić povuče prvi dim sa očiglednim uživanjem i zagleda se negde u daljinu.

Posmatram ga krišom dok se on predaje pivu, duvanu i meditaciji. Moram priznati da to umešno radi. Naručio bih kriglu piva za sebe, ali mi se iznenada učini da bi buka izazvana tim postupkom nešto pokvarila.

Cigareta je ispušena, pivo ispijeno. Mladić me pogleda, iz gornjeg levog džepa na jakni izvadi usnu harmoniku i poče da svira lepu, meni nepoznatu melodiju. Dok svira, žmuri, rekao bih da u ovu melodiju unosi deo svog bića. Lepoti ovog trenutka ne može ništa niti da se doda niti oduzme. Ali lepe stvari traju kratko.

Mladić vrati usnu harmoniku u džep i unese mi se u lice. „Gospodine, mislim da Vam više ništa ne dugujem, do viđenja!“ reče i naglo, kao što je i seo, ustade od stola.

© Zoran Spasojević

__________
Priča „Prebijanje dugova“ je objavljena u autorskim knjigama Zorana Spasojevića: „Kratke priče bez muke“ (Alma, 2003, 2006) i „Tu zeka pije vodu“ (Alma, 2008). [Zoran Spasojević]
Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.