Шта нам је Брана оставио у наслеђе

Брана ЦрнчевићСве што је изговорио и све што је написао Брана Црнчевић била је литература.

Он није умео другачије ни да мисли ни да осећа овај свет, па све што је урадио и оставио иза себе може се рећи да је литература.

Кад ово кажем, мислим и на оне стотине колумни, написа и чланака расутих по разним новинама, који су увек имали дневну, пре свега политичку актуелност, а по стилу и изразу литерарну трајност. Био је човек сатиричног пера, са лица, а нежног срца и детиње душе, са наличја. Његова сатира на наш менталитет и догађања умела је да буде оштра, али у њој никада није било ни слова мржње, злурадости, осветништва. Она је незлобива. Сви који би се препознали примали су то кроз катарзу смеха.

Писао је подједнако успешно и за децу и за одрасле, и за новине и за књиге, и за читање и за гледање, и за слушање и за играње, и за причање и за певање.

Писао је у свим књижевним формама, од афоризма до романа, од новинских текстова до поезије. Чега се год дотакао својим пером то је добијало другачији смисао и другачију боју, постајало је памтљиво, у све је уткивао дух без којега и речи као и ствари остају мртве.

Ако бисмо се питали у коју категорију стваралаца треба сврстати Брану Црнчевића који је био и новинар и драмски писац и романсијер и сатиричар, ја бих рекао да му је право место међу песницима. Не само због тога што је аутор изванредних стихова, већ због тога што се поезија уткива у све што је написао, што је присутна у сваком његовом тексту.

Одласком Бране Црнчевића нормално је да се осећа велика празнина у нашем литерарном животу, али ту празнину трајно ће попунити књижевни историчари, критичари и институти кад среде све оно што нам је Брана оставио у наслеђе.

Петар Пајић

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , . Забележите сталну везу.