Ситне мисли: Мозгалице (741-760)

Ситне мисли - Мозгалице
741.
Откриј ми тајну,
рећи ћу ти носиш ли драгуље
или безвредан товар.
742.
Чудног ли света:
људска популација из дана у дан расте,
а све мање је људи у њој.
743.
Сунце, истинска љубав и доброта,
греју и чине смисао живота.
744.
Први пољубац је оно што ме озари
кад год га се сетим.
745.
Знало се, и треба да се зна:
кад год сам поклањао срце,
за мене су куцала, барем, два.
746.
Све се лакше преброди када се воли,
и када нада путем љубави води.
747.
Прва љубав је узвишени осећај изгубљености
у трептајима среће, или права срећа,
јер је наговештај нових љубави и надолазећих лепота.
748.
Ако не трчите за женама,
оне ће трчати за вама.
749.
Ужарене главе се пале на глупости.
750.
Зрети, али не презревати.
751.
Све гласине које се обистине,
имају корен – у абровима.
752.
Мржњом затровани, мржњу сеју –
да би са њом пожњели и себе неизлечене.
753.
Србовати, не значи и Србин бити.
754.
Мудруј, али не претеруј!
755.
О јуче – давно.
О данас – још раније.
О сутра – доста давно.
О далеком – колико сутра.
756.
Навика, само пука навика, даје привид
да нам је неко непријатељ?
757.
Зло и наопако – кад се у једном човеку нађу
ускогрудо, бандоглаво и „препаметно“.
758.
Савест друштва?
То смо сви ми – освешћени.
759.
Све што у невреме прећутите,
на време ћете моћи да кажете.
760.
Од човека самог, јачи је он сам.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.