Raspričavanje #40 [Đorđe Otašević]

NESHVAĆEN

Oduvek sam bio strašno talentovan. Čudo jedno. Samo što je to malo ko razumeo. Kao dete sam, na primer, umeo lepo da crtam. Uzmem jednom tako bojice pa nacrtam našu kuću. Čini ti se da je fotografija koliko je sve bilo verno. Svi mi se dive. A mama oduševljena. Mora da si dvorac naslikao, kaže mi, ili barem kuću nekog velikog bogataša. Vidim ja da se oni ne razumeju u slikarstvo pa im objasnim da je to naša kuća. Kiselo se smeše, još je dete, bujna mašta i slične budalaštine spominju. Kakva glupost. Samo sam naslikao ono što vidim.

A što sam tek umeo lepo da pričam. Interesantno, a verno i tačno. Do najsitnijeg detalja. Jednom ja tako opisujem proslavu svog rođendana. Mama je napravila tortu na dvanaest spratova. A svaki sprat drugačiji. Samo za dekoraciju sedam je kila tropskog voća utrošeno. Moji su roditelji bili oduševljeni, kako rekoše, tom lepom bajkom. Bajka! Kakva glupost. Samo sam opisao proslavu svog rođendana. Mama je zavrtela glavom i promrmljala nešto o tome kako je jedva skrpila pare da sendviče od najjeftinije salame napravi.

Vreme nesporazuma, srećom, sada je iza mene. Najzad sam shvaćen. Radim u televiziji i svako veče pričam o našoj privredi, zdravstvu, putevima, ugledu u svetu. Verno i tačno. Do najsitnijeg detalja.

© Đorđe Otašević

__________
Priča „Neshvaćen“ je objavljena u autorskoj knjizi Đorđa Otaševića: „Kako miriše plastično cveće?“ (Beografiti, Novi Beograd, 2001).
Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.