In memoriam – Brana Crnčević – Aforizmi

Brana Crnčević - Piši kao što govoriš» Kako da verujemo čoveku kad pretke drži u kavezu a potomke u neizvesnosti.

» Slobodan čovek misli šta hoće, a jede šta ima.

» Srećem namrštene, tužne, zle i nesrećne ljude. Često mi se pričini da su to sve samoubice kojima je neko platio da žive.

» Naš novi čovek, naši novi putevi, naše nove ideje, naš novi kaput, naš novi cilj, naša nova prošlost, naš novi život, naši novi zakoni, naša nova budućnost, naši novi odnosi, naš novi izlaz, naša nova sredina. Sve je oko mene novo a mene hvata naš stari strah.

» Kad se od čoveka pravi rebro svako je bog.

» Telo svakog tiranina potopljeno u narod istiskuje onoliko naroda koliko je tiranin težak.

» Otkad sam čuo šta mislim ne verujem u to što čujem.

» Svi smo mi deca dezertera iz 1389. godine.

» Istorija: velike sile svakoga dana biju nekog malog agresora.

» Dižu se ljudi i ruše spomenici. Zatim se dižu spomenici i ruše ljudi.

» Ubedili su me, ali im ne verujem.

» Čoveka je lako naterati da govori ono što ne misli, ali niko ga ne može naterati da misli ono što govori.

» Životinje su najopasnije kad se u njima probudi čovek.

» Nema prošlosti koja nekada nije bila budućnost.

» Otkako sam sebe uhvatio u laži ne verujem više nikome.

» Da sam slep živeo bih u svome mraku. Ovako, ko zna u čijem mraku živim.

» Teško jednom miru između dva rata.

» Zbog velikog interesovanja istorija će primati nove istorijske ličnosti.

» Otadžbina nikada nije toliko u opasnosti koliko je spasavaju.

» Da mi je sredina bila bolja, bio bi mi bolji i kraj.

Iz knjige aforizama Brane Crnčevića „Piši kao što ćutiš“ (Prosveta, Beograd, 1973. reizdanje)

Овај унос је објављен под Афоризми и означен са , , , , . Забележите сталну везу.