Sa crnogorske trpeze #62

Crnogorske pjesme

POSLJEDNJA PJESMA

Ležim na odru, tih, uprošćen
do banalnosti, do gorkog stida.
Ulaze nekakve crne gošće,
poneka priđe i zarida.

Okolo sjede. Tiho i tužno.
Starci puše, pričaju, kašlju
i opraštaju mi velikodušno
sve što se zbilo uz veselu čašu.

Vrline vezu uz izraz ozbiljan,
pričaju šale sa smiješkom.
(Ispada, eto, da sam bio divan.
Smrti, moja jedina greško!)

Ležim na odru, tih, uprošćen.
Napolju sunce svakodnevno sja.
Ne znam da li je ko ožalošćen,
ali, zaista, jesam ja!

© Vitomir Nikolić

Urednik rubrike: Veljko Rajković
Ilustracija: Darko Drljević

pero

Proizvedeno u Crnoj Gori
Uvoznik za Srbiju © Žikišon ®
Овај унос је објављен под Песме и означен са , , , . Забележите сталну везу.