Priče iz prve ruke #25 [Slobodan Simić]

PEŠACI

Iskreno, bio sam se prilično razočarao u ovu demokratiju. Baš sam se osećao nekako prevareno i izigrano. Ali na sreću usvojen je novi Zakon o saobraćaju. I gle čuda!

Na pešačkom prelazu mi kao ukopan zakočio jedan mercedes. I to onaj najnoviji model, metalik crn, zatamnjena stakla. Stoji merdža i čeka mene, Pantu penzionera da pređe ulicu. A ja klaj-klaj, nogu pred nogu. Mečka stoji li stoji. Čak mi ni ne trubi. Demokratija, brale.

E od tada mi je krenulo. Gde god ugledam pešački ja prelazim. I to bez gledanja. Po sred zebre. Da vidite samo kako staju! Škripe kočnice, Panta prelazi! Svi čekaju da Panta pređe! Nema zezanja.

Poseban mi je merak kad stane neki Audi. E onda prelazim ulicu po pola sata. Audi čeka Pantu! To je prava uživancija.

I kažem vam, vratila mi se vera u demokratiju. Najzad u ovoj zemlji možeš da se osećaš kao čovek. Istina, za sada to važi samo za pešake…

Slobodan Simić

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.