Афористичари у Бечу

Beč„Четири јахача афокалипсе“ Александар Баљак, Драгутин Минић Карло, Бојан Љубеновић и Александар Чотрић говорили су афоризме и сатиричне приче у Бечу последњег дана марта и тако су унапред радно обележили међународни дан хумора. У граду на лепом, плавом Дунаву (за разлику од Београда кроз који протиче „мутно Дунаво“), живели су и стварали значајни афористичари Станислав Јежи Лец (Мисао мора бити дубља но што може да досегне рука власти) и Карл Краус (Афоризам не мора бити истинит, али он треба наткрити истину. Он је једном изреком мора надмашити).

Вече Српских афоризама отворио је Драган Мишковић, председник Српског културног форума (skforum.at) који је био организатор манифестације, напоменувши да се представљају „четворица, вероватно, најбољих афористичара из Србије“. Речи добродошлице на немачком језику изговорила је Неда Димитриевска.

У репрезентативној Kaisersaal (Царској сали), у Kaiserstrasse (Царској улици), гости из Београда царски су дочекани. На овом култном уметничком месту у центру града било је присутно више од 100 посетилаца. Међу њима већина су били Срби и људи с простора бивше Југославије, али било је и Аустријанаца, као и држављана других земаља. За њих су афоризми читани на немачком језику, пошто аустријски још увек није измишљен. Посебно је било много младих (бројни од њих су рођени у Аустрији), који су чинили већину публике. Међу почасним гостима био је конзул Амбасаде Србије у Бечу Коста Симоновић.

Александар Баљак и Александар Чотрић најпре су представили књигу „Мали буквар за велику децу“, Михаила Максимовића, која је објављена 1792. године управо у Бечу. Ово дело представља прву сатиричну књигу на српском језику и прву нашу књигу афоризама. „Пошто је објављена пре 219 година, њеног изласка не сећа се ни председник ПУПС-а Јован Кркобабић“, нашалио се Чотрић. Књига је штампана у штампарији Стефана Новаковића и садржава је критику младог грађанског друштва.

Баљак и Чотрић говорили су о значају дела, биографији аутора, који је био просветитељ и јозефинист и прочитали су изабране афоризме из ове, обимом мале, али значајем велике књиге.

„Цензори су бабице сваког писменог сочиненија.
Али, много пути дете сакато кроз њих остане.

Који умерено живи, не треба му куповати умереност у апотеки.

Цесар Август с  ученим људ’ма при једној трапези  седаше.
А сад учени код велике господе на доксату  једу.

Најсмешније јест’ кад се за којег свеца милостиња  иште.
Та, то барем знамо, да свеци свашта на небу имају и од нас ништа не потребују.

Старе хаљине и нови домови свагда се крпу.“

Aforističari u Beču

Затим су Минић, Љубеновић, Баљак и Чотрић говорили афоризме и сатиричне приче о политици, социјалним темама, криминалу, мушкарцима и женама, медијима, уметности, спорту…

АЛЕКСАНДАР БАЉАК (1954)

Афоризам је дриблинг духа на малом простору.

Опкољени смо!
Свуда око нас је иностранство.

Ми смо били под Турцима још у оно време
када многи за Турке нису ни знали.

Шта вреди што је демократија пред вратима
кад ми нисмо код куће?!

Нема тога кога Стаљин није волео.
Нигде га нема.

Истина је да сам вас ја водио,
али смо залутали заједно.

Демонстранти су леђима брутално насртали
на пендреке изненађених полицајаца.

Један човек је за све крив!
Случај је хтео да то буде баш онај за кога смо сви гласали.

Оженио сам се из чисте радозналости.
Занимало ме је да ли има живота после смрти.

Тачно је да сам на венчању рекао „да“,
али је та моја изјава истргнута из контекста,
па је испало да ја пристајем на брак.

Нисам превртљив,
него ветар дува час на једну, час на другу страну.

И ја знам да ништа не знам,
али не правим од тога филозофију.

Није ми ни на крај памети да себе поредим са Леонардом да Винчијем.
Уосталом, ко је тај Леонардо?

Ја сам за дијалог, и тачка!

Осим геноцида, на нашим просторима
није било већих инцидената.

Џелат је био уз жртву кад јој је било најтеже.

Диктатор жели исто што и народ:
хоће о свему сам да одлучује.

Владару се многи увлаче под кожу,
а они одважнији и мање гадљиви исказују му и дубље поштовање.

Осећам грижу савести.
Унутрашњи непријатељ, дакле, не мирује.

Ја сам веома забринут.
А чиме се ви бавите?

ДРАГУТИН МИНИЋ КАРЛО (1942)

Опкољени смо атомским централама,
али нема бојазни, имуни смо још од 1999. године.

Ми немамо цунами, али имамо нешто још разорније –
људски фактор.

Радиоактивни отпад вешто кријемо.
Злу не требало.

После бомбардовања,
на Косову се живи на атомски погон.

Шта ће нам атомске централе,
убиће нас рачуни за струју.

Имамо мораторијум на изградњу нуклеарки,
али ако ове около попусте, имаћемо колективни мораторијум.

Што се радијације тиче,
од нас ће остати само винчанско писмо.

Јапанцима су сада потребни колубарски ровокопачи
да раде 25 сати дневно.

БОЈАН ЉУБЕНОВИЋ (1972)

Наш председник никада не иде на одмор.
Не може да допусти да други нешто забрљају.

Он сарађује и с мафијом и с полицијом,
јер може да игра на више места у тиму.

Запослите се у нашем министарству.
Плате су мале, али је зато зарада одлична!

Корупција је закуцала и на врата Цркве.
А познато је да су црквена врата свима отворена…

Сензационално! Невероватно! Скандалозно! Застрашујуће!
Српско новинарство.

Кад смо били мали, мислили смо да у телевизору раде мали људи.
Кад смо порасли, схватили смо да је то тачно.

Ако желите да вам деца буду паметна колико и ви,
немојте их на васпитавање предавати својим родитељима.
Нема шансе да им два пута заредом пође за руком нешто тако савршено.

Иако су погребне услуге поскупеле,
Београђани нису престали да умиру.
То је доказ да грађани подржавају политику градских власти.

Узео сам кредит за стан.
Сада сам подстанар сам себи.

АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ (1966)

Ми смо саградили мост.
То што овде нема реке, велики је пропуст природе.

Диригент је отишао.
Остала је палица.

Суди се и невинима.
Пред законом су сви једнаки.

Писцима графита обезбедили смо идеалне услове.
Смештени су између четири зида.

Политичким противницима гарантујемо слободу кретања.
Два сата у току дана.

Полиција у стопу прати криминалце,
а неке је чак и претекла.

Немојте ме звати комунистом!
Ја сам обичан лопов.

Мене и мог комшију само смрт може да растави.
Зато сам га и убио.

Косово је мултиетничко.
На њему у слози живе Албанци, Шиптари, Арнаути и Арбанаси.

Шиптари су постали Албанци, Цигани су постали Роми,
Муслимани су постали Бошњаци…
Само од нас Срба ништа није могло да постане.

Српски владари су некад окупатора љубили у ноге.
Временом је ниво опхођења подигнут на виши ниво.

Могућности полтрона су фантастичне.
Дешава се да владар у себи открије песника.

Зашто пишем афоризме?
Зато што не могу све да их запамтим.

Они су на власт дошли демократским путем.
Неколико деценија касније избори су то само потврдили.

Много брзо радимо,
тако да нам плате касне по неколико месеци.

Просветни радници који гладују требало би да се стиде.
Какав су они пример младим генерацијама?!

Ви бисте опет да једете?
Није сваки дан Божић!

Добили смо дете, онда смо се венчали, затим смо се забављали,
а биће времена и да се упознамо.

Чим се умеша трећи,
ту нема дијалога!

Ко преживи, причаће.
Ако буде имао коме.

Пристуни су громким смехом и снажним аплаузима реаговали на скоро све изговорене афоризме. Афористичари из Београда су заиста доживели овације од одушевљене публике која је после књижевне вечери разграбила све примерке књига које су биле понуђене за продају.

Тако је и београдска школа афористике добила истурено одељење у Бечу.

Александар Чотрић поменуо је и преводе српских афоризама на немачки језик у антологијима Волфганга Ешкера „Камелеони су тренутно црвени“, 1989, Тибинген (Немачка) и Мила Дора из 1994. године „Грешити је људски. И патриотски“, објављену у Бечу. Чотрић је, такође, истакао и часопис „Подијум“ који излази у Аустрији и који је 2009. године у целини био посвећен савременој српској књижевности, у оквиру које су представљени афоризми Милована Витезовића и Александра Чотрића.

Баљак је најавио да ће до краја године бити објављена антологија афоризама на којој ради више година, а Чотрић је рекао да ће ускоро у издању Завода за уџбенике светло дана угледати антологија афоризама за децу.

Вече српског афоризма и сатире трајало је два сата, а између три блока у којима су говорили сатиричари, млади музичари Јована Мисаљевић, Јанез Урсеј и Никола Ђорић свирали су на клавиру, саксофону и хармоници популарне мелодије Џорџа Гершвина, Астора Пјацоле, Дејвида Ворена Барбека и других композитора.

Организатори су гостима уручили оригиналан поклон – велико паковање 24 различита аустријска и немачка пива, док су афористичари узвратили српским и црногорским винима.

Београдски афористичари разговарали су у Бечу и са Горданом Илић Марковић, професорицом на Универзитету, са Института за славистику о преводу српских афоризама на немачки.

У дневном листу за дијаспору „Вести“ објављен је велики текст о књижевној вечери, са насловом „Београдски афористичари одушевили Бечлије – Публика се смејала до суза“. О представљању афористичара у Бечу извештавали су, поред осталих Политика, Блиц, Правда, Б 92, ТВ Војводина, Глас јавности, Међународни радио Србија… Баљак и Чотрић успешно гостовање коментарисали су за програм Радио Београда и истакли захвалност домаћину – Српском културном форуму и његовом врло агилном председнику Драгану Мишковићу.

Био је ово својеврстан увод у најављена гостовања афористичара идуће године на књижевним сајмовима у Бечу, Лајпцигу, Франкфурту и Берлину.

Послао: Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Дешавања и означен са , , , , . Забележите сталну везу.