Priče iz prve ruke #24 [Đura Šefer Sremac]

BALKANSKE MUŽJAČINE I SRPSKE AMAZONKE

(Neveseli novogodišnji ručak)

Savremeno domaćinstvo na prelazu dveju decenija. Muž i žena vode svakodnevni dijalog, vrlo poučan, da ne velim koristan. Posebno za balkanske mužjačine, kad ih žena popapuči.

– Ljubavi, operi sudiće!
– Kakve sad „sudiće“, to je čitava kamara!? Ni da su nam svatovi protutnjali!
– Sitnica! Ne zaboravi ni one veće šerpetine i lonce. Stavi više praška zbog masnoće.
– Molim!? Nešto ne čujem dobro. A treba i da mešam…
– Pročačkaj uši… Jer ako ti budem još jednom rekla, pa ja budem morala ovo da prekidam i da mešam…
– Dobro, ti ćeš večeras! Kud si navrla k’o ovca u brst! Još nisam svršio!
– Posle ćeš. Uvek kasniš u životnim stvarima. Dok ja odgledam špansku seriju, ti iscepaj drva i donesi u kuću.
– Ama, stani, nisam još ni promešao! Koji si ti vrag!
– Onaj pravi! Promešaćeš kasnije. Misliš da imaš samo ti rogove.
– Pa, muško sam. Vidi, vidi, kako samo imaš dara za zapovedanje!
– Nego šta! Zato sam se i udala za tebe. Kad si već u dvorištu, počisti travnjak od lišća. Video si kako to lepo radi Hoze.
– A šta tebi ostaje? Hoze može da čuva koze i secka ruže roze. Meni se više sviđa Esmeralda.
–  Ja nemam ni pravog jarca. A mene je bog stvorio da produžim vrstu.
– Šta reče? Nisi ti u Armiji. Kakav jarac i koja sad vrsta?
– Kako ’oćeš… Ako ti nećeš, znam nekoga ko će jedva dočekati.
– Šta će dočekati, pametnice moja!?
– Da bude i jarac i magarac. Mislim, ako posvršavaš sve poslove, možda ćeš dobiti i malu crnu.
– Ma, izem ti – kafu! Presela mi je već unapred!
– Ih, budale! Zato i kažem da ima neko drugi…

Ovde sledi prekid (ne)uspešnog bračnog dijaloga jer žena ima muža manjeg nego puža i on, jadnik, prelazi silom prilika i neprilika na unutrašnji monolog:

„Kud me đavo ter’o!? Povuče me za jezik. A ko je sa njim tikve sadio, u grobu se ladio, ha-ha-ha! Teško meni, blago lajavoj ženi!“

I tako, od silnog nadmudrivanja, zagori (ne)veseli porodični –  novogodišnji ručak. I batačići, lepo reš-pečeni, odoše u odžak! Srbijanska ženica nije uvek dobra kuvarica. U’vati se muževe varjače tek kad joj zagori. Kasno je tada za bilo kakvo mešanje. A mužić – ćuti i trpi jer ko zna kakvu drugu lajkušu može naći. Preostaje mu samo da sâm sa sobom razgovara:

„Žaliću se televiziji – da smesta ukine španske srcolomce i veštački sentimentalne, emancipicirane brakolomke. Pa, da mi, muškarčine balkanske, podignemo već jednom glavu, čoveče! Možda nam i Sigurnu kuću izgrade. Al’ da nam glavne zidarke budu žene amazonke – sve same Srbijanke. Jesu duga jezika, ali i svetske lepotice. Mi, nejaki muškići, mešaćemo im malter i pridržavati dole merdevine, dok one marljivo budu slagale ciglu po ciglu budućeg (ne)srećnog života.“

Đura Šefer Sremac

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.