Интервју: Александар Чотрић (Правда, 16.03.2011.)

Александар Чотрић: Министарство културе нас ниподаштава

БЕ­О­ГРАД – Бе­о­град­ски афо­ри­сти­чар­ски клуб (БАК) из­ра­зио је на по­след­њој скуп­штин­ској сед­ни­ци, одр­жа­ној 11. мар­та, ве­ли­ко не­за­до­вољ­ство по­ло­жа­јем са­ти­ре и афо­ри­сти­ке у срп­ској књи­жев­но­сти, и оце­нио да се „до­ма­ћа књи­жев­на кри­ти­ка и љу­ди ко­ји од­лу­чу­ју о кул­ту­ри пре­ма овој књи­жев­ној вр­сти од­но­се са нон­ша­лан­ци­јом ко­ја се гра­ни­чи са ба­ха­то­шћу“. О су­штин­ским узро­ци­ма њи­хо­вог не­го­до­ва­ња у ин­тер­вјуу за „Прав­ду“ го­во­ри Алек­сан­дар Чо­трић, афо­ри­сти­чар и на­род­ни по­сла­ник.

Аleksandar Čotrić

У че­му се огле­да ваш не­за­до­во­ља­ва­ју­ћи по­ло­жај?

– Пре све­га у од­но­су Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре, ко­је про­шле го­ди­не ни­је да­ло фи­нан­сиј­ску по­др­шку ме­ђу­на­род­ном Са­ти­ра фе­сту, нај­зна­чај­ни­јем у ре­ги­о­ну, на ко­ме су уче­ство­ва­ли ауто­ри са­ти­ре из 10 др­жа­ва, иако су наш зах­тев по­др­жа­ли ауто­ри­те­ти Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић и Вук Дра­шко­вић. Та­ко­ђе, Ми­ни­стар­ство је од­би­ло да из­да­ва­чу мо­је „Цр­не књи­ге“ у Пољ­ској пла­ти 500 евра за пре­во­ђе­ње, по­што је пред­сед­ник Ко­ми­си­је проф. Љу­би­ша Ра­јић ре­као да афо­ри­зме не сма­тра ре­ле­вант­ном књи­жев­ном вр­стом. Тај ср­бо­мр­зац пре­зи­ре све што има ве­зе са на­ци­о­нал­ном кул­ту­ром и тра­ди­ци­јом, а од­био је и да Ми­ни­стар­ство по­др­жи ка­пи­тал­ни про­је­кат Ма­ти­це срп­ске „Сто нај­зна­чај­ни­јих де­ла срп­ске књи­жев­но­сти“. И као тре­ће, Ко­ми­си­ја за до­де­лу пен­зи­ја за по­се­бан до­при­нос срп­ској кул­ту­ри ту пен­зи­ју ни­је да­ла ни­јед­ном афо­ри­сти­ча­ру до­сад.

Да ли за­то што не ис­пу­ња­ва­те кри­те­ри­ју­ме за на­ци­о­нал­ну пен­зи­ју, или је не­што дру­го у пи­та­њу?

– Про­це­ни­те са­ми из чи­ње­ни­це да је де­цем­бра 2010. го­ди­не 50 умет­ни­ка до­би­ло пен­зи­ју од 50.000 ди­на­ра, а у че­ти­ри на­вра­та, ко­ли­ко су до­сад до­де­љи­ва­не, до­би­ло их је укуп­но 67 сли­ка­ра и ва­ја­ра, 51 глу­мац, 40 пе­сни­ка, 30 при­по­ве­да­ча, 20 пре­во­ди­ла­ца, 11 књи­жев­них кри­ти­ча­ра, али ни­је­дан афо­ри­сти­чар ни са­ти­ри­чар. При том, ми при­па­да­мо са­мом свет­ском вр­ху, што за срп­ску по­е­зи­ју не мо­же да се ка­же. Аме­ри­ка­нац Џорџ Ги­ри об­ја­вио је име­на на­ших афо­ри­сти­ча­ра Алек­сан­дра Баљ­ка, Раст­ка За­ки­ћа и мо­је „ма­лен­ко­сти“ ме­ђу 200 елит­них име­на свет­ске афо­ри­сти­ке од ан­тич­ких вре­ме­на до да­нас. Исти ти Ба­љак и За­кић кон­ку­ри­са­ли су за на­ци­о­нал­ну пен­зи­ју, али је ни­су до­би­ли. Ве­ро­ват­но пен­зи­ју од та­квог Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре не би до­био ни Ра­до­је До­ма­но­вић.

Ко су „ба­ха­ти љу­ди“ ко­је про­зи­ва­те без име­на?

– Сви зна­мо ко су, и да су по­ста­вље­ни од не­ко­га. За­то их не име­ну­је­мо. Же­лим са­мо да ка­жем име­на оних ко­ји ни­су са њи­ма, а то су Љи­ља­на Шоп, проф. др Ми­ро­слав Еге­рић, проф. Рат­ко Бо­жо­вић и проф. Жар­ко Тре­бје­ша­нин, ко­ји је чак об­ја­вио књи­гу о срп­ским са­ти­ри­ча­ри­ма. Под­се­ћа­ња ра­ди, у 2010. је об­ја­вље­но 30 књи­га афо­ри­сти­ча­ра, што је при­бли­жно и број на­ше го­ди­шње про­дук­ци­је, али ни­јед­на ни­је ушла у ужи из­бор за на­гра­ду „Ме­ша Се­ли­мо­вић“, ни­ти би­ло ко­ју дру­гу.

Да ли вас је до­дат­но на­љу­тио из­бор пут­ни­ка за Са­јам књи­га у Лај­пци­гу?

– Да, то је и био по­вод да ис­ка­же­мо сво­је не­за­до­вољ­ство. Исти­на, са­вет­ник са­да већ бив­шег ми­ни­стра Не­бој­ше Бра­ди­ћа, Зо­ран Ха­мо­вић је обе­ћао да ће „про­пуст“ би­ти ис­пра­вљен до­го­ди­не, ка­да ће у Лај­пциг ићи и пи­сци деч­је књи­жев­но­сти и са­ти­ри­ча­ри. Ње­го­ва из­ја­ва је пр­во при­зна­ње Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре да је у ве­зи са на­ма на­пра­ви­ло гре­шку, али не­му­што оправ­да­ње да у Лај­пциг пу­ту­ју књи­жев­ни­ци за чи­ја су де­ла ин­те­рес по­ка­за­ли са­ми Нем­ци је бе­сми­сле­но, јер на­ша је са­ти­ра пре­во­ђе­на на не­мач­ком го­вор­ном под­руч­ју, а беч­ки ча­со­пис „По­ди­јум“ ком­пле­тан број је по­све­тио срп­ској са­вре­ме­ној књи­жев­но­сти, и увр­стио афо­ри­сти­ча­ре Ви­те­зо­ви­ћа и ме­не.

Ка­же­те да је про­пу­ште­на при­ли­ка да бу­де­те пред­ста­вље­ни Евро­пи. Ко­ли­ко „ста­ра да­ма“ раз­у­ме ову на­шу књи­жев­ну фор­му?

– Од­лич­но је раз­у­ме, јер да­на­шње вре­ме тра­жи кра­ће фор­ме. За­то би­смо ми си­гур­но би­ли за­па­же­ни, јер на­ша де­ла са­др­же све што чи­та­лац оче­ку­је од ли­те­ра­ту­ре. Крат­ке са­ти­рич­не и ху­мо­ри­стич­не при­че Ефре­и­ма Ки­шо­на про­да­те су у ми­ли­он­ским ти­ра­жи­ма на не­мач­ком го­вор­ном под­руч­ју, а твр­дим да су на­ша са­ти­рич­на де­ла ап­со­лут­но на ни­воу ње­го­ве књи­жев­но­сти, ме­ђу­тим, не пре­во­де се. Ми не­ма­мо чак ни ан­то­ло­ги­ју са­вре­ме­не срп­ске са­ти­рич­не при­че, јер је по­след­њу пре 40 го­ди­на (1971) ура­дио Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић.

Аleksandar Čotrić

По­што је са­ти­ра по­ли­ти­зо­ван књи­жев­ни род, је­сте ли Ви као по­ли­ти­чар и афо­ри­сти­чар исто­вре­ме­но у „су­ко­бу ин­те­ре­са“?

– Ме­ни по­ли­тич­ки ан­га­жман са­мо по­ма­же да пи­шем бо­љу са­ти­ру. Сла­жем се са Бра­ном Црн­че­ви­ћем да је афо­ри­зам „ко­пи­ле ро­ђе­но у ве­зи по­ли­ти­ке и умет­но­сти“, као што ми­слим да је у Ср­би­ји нор­мал­но да је не­ко и кри­ми­на­лац и по­ли­ти­чар. И на­ши књи­жнич­ки ве­ли­ка­ни Иво Ан­дрић, Ми­лош Цр­њан­ски, Јо­ван Ду­чић, Ми­лан Ра­кић, Бра­ни­слав Ну­шић, Ра­до­је До­ма­но­вић и дру­ги би­ли су по­ли­тич­ки ан­га­жо­ва­ни.

По­го­ду­је ли афо­ри­зму сва­ко­вр­сна кри­за ко­ја се у Ср­би­ји уве­ли­ко одо­ма­ћи­ла, и ко­ли­ко вас мо­ти­ви­ше на ства­ра­ње?

– Вре­ме кри­зе је­сте не­ис­цр­пан из­вор има­ги­на­ци­је са­ти­ри­ча­ра, али сам уве­рен да се ми углав­ном др­жи­мо ла­тин­ске по­сло­ви­це „Ви­та бре­вис, арс лон­га“, што у пре­во­ди зна­чи „Жи­вот је кра­так, умет­ност је веч­на“. А нај­бо­ља кли­ма за афо­ри­сти­ча­ре је ка­да не­ма ни ап­со­лут­не сло­бо­де ни ап­со­лут­не цен­зу­ре, или што ми ка­же­мо „ста­ње из­ме­ђу“. Наш циљ ни­је са­мо кри­ти­ка вла­сти, већ и мен­та­ли­те­та це­лог на­шег на­ро­да, јер же­ли­мо да де­лу­је­мо на ње­го­ву свест и осло­бо­ди­мо га по­да­нич­ког и роп­ског. Та­ко је ра­дио и До­ма­но­вић. На­ша кри­ти­ка ни­ка­да ни­је лич­на, већ има уни­вер­зал­но и ван­вре­мен­ско зна­че­ње.

Но­ви ми­ни­стар би­ће бо­љи

Шта ми­сли­те о но­вом ми­ни­стру кул­ту­ре?

– Пре­драг Мар­ко­вић је био ре­цен­зент Ан­то­ло­ги­је Алек­сан­дра Баљ­ка „Исто­ри­ја апо­ка­лип­се“ (1987), а ка­да је био глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник „Књи­жев­не ре­чи“ об­ја­вљи­вао је и афо­ри­зме. Ве­ру­јем да ће као но­ви ми­ни­стар до­не­ти по­зи­тив­не про­ме­не у кул­ту­ри.

Не­вен­ка Стој­че­вић
Фото: О. Крутењук

Извор: Правда

Овај унос је објављен под Интервјуи и означен са , , , . Забележите сталну везу.