Priče iz prve ruke #22 [Saša Krsman]

(BEZ NASLOVA)

„Nakon decenije koračanja po evropskom putu Srbija se našla pred potrebom za još jednom ‘narodnom revolucijom’, koja će, kao i ona pre nje, isključivo predstavljati volju naroda i dovesti do toliko željenog blagostanja, za čiji nedostatak je i danas kriva politika devedesetih…“

– Borise, dođ’ ovamo – reče neimenovani niži zvaničnik međunarodne zajednice. – Vidi, zlato, ovo što si do sada radio po pitanju privrede, odbrane, telekomunikacija, Kosova, Vojvodine… Uradio si odlično. Ali, sad moramo malo da te pljunemo.

– Pa što sad kad sam se uhod’o u državničkim poslovima? – upita Boris. – A i mnogo volim da se rukujem sa sirotinjom kad su novinari u blizini, mnogo lepo izgledam.

– Nije da ti moram objašnjavati, ali evo – reče međunarodni i nastavi: – Prema našim procenama, to nije trebalo da se dogodi još bar nekoliko godina, ali vaš glupi narod je počeo da misli da je naučio da misli pa smo u opasnosti da naš trud za vaše dobro ostane bez rezultata.

– Ma jok bre, niste u pravu, ako mogu da kažem. To je samo šaka jada koja je u onom periodu kad je Aca bio glup gledala suđenja iz Nizozemske. Nije to ništa strašno, Ivica njih može da sredi za čas posla – reče Boki.

– Pusti ti Ivicu! – viknu izaslanik. – Oni misle da znaju da misle, a čim im takva misao dođe u glavu, valja nešto preduzeti. Elem, Toma je tu ispred kancelarije, nek’ uđe i on, da ne moram ponavljati. Zovi ga.

– Tomo, upadaj, nemoj da čeka – reče Boki kroz odškrinuta vrata svoje predsedničke kancelarije.

– Pomaže Bog, braćo – reče Toma ulazeći u prostoriju uz osmeh.

– Ne seri, Tita ti – odgovori Boki – nego saslušaj čoveka, da ne ponavlja, zato smo te i zvali. K’o da bi drugačije i ušao ovde.

– Čuj ga što pizdi – reče Toma. – Prpa za fotelju, hahaha.

– Neka, smirite se, nemam celi dan da se s vama zajebavam – reče međunarodni i nastavi: – Da skratim. Tomo, organizuj miting, navuci one satelite da navuku svoje birače i okupi se pred skupštinom.

– Što? – upita Toma. – Je l’ to rušimo Bokija? Hahaha.

– Opet on! Nemoj da te menjam Jorgovankom, ionako je narod više voli. Kretenu jedan! – reče ljutito izaslanik. – Narod vam je skoro došao do pameti, a mi to, je l’ tako, ne smemo da dopustimo. Organizuj miting, pljuni Bokija, al’ ne previše. Usmerićemo bes ovaca na njega, ti ispadaš heroj i nastavljamo po planu. Boki će se k’o fol naljutiti i neće vam dati izbore.

– Šta onda? – zapita Toma.

– E, onda ti opet okupiš ovce i rušiš režim. Boki popusti, raspiše izbore, osvojite približno glasova, to je moj posao, i u fazoni idete nevoljno u koaliciju, ali morate, pa vam je oprošteno – pojasni evropejac.

– Pa narod će i dalje da mrzi ovog manekena – reče Toma. – Šta smo dobili? Osim što ja dobijam njegovu fotelju, hahaha.

– E, pa narod će njega da mrzi, a ima i onih koji ga vole, mada ni sam ne mogu da verujem. A ti ćeš kao da mu budeš kontra u vlasti, pa će se ovce smiriti misleći da ima bar neko da ih štiti, ko voli Rusiju, fazoni, i tako možemo bar još 10 godina. Više nam i ne treba – reče međunarodni.

– E, svaka vam čast na ideji! – reče Boki – Već sam mislio da me na mapi nema. Mnogo ste bre pametni!

– Koji si ti lik – reče Toma i okrenu se prema međunarodnom. – Sve je to super, a ko će to da plati? Treba nahraniti one koji dođu, muzika, ozvučenje, prevoz… To košta. Ja nemam, da vam odmah kažem.

– Ne brini ti ništa, Dinkić zna za plan, on će to da sredi – reče niži predstavnik. – Vidim da mu je drago, kaže nije ga Velja pljuvao odavno, hahaha. Koji ste vi cirkus od naroda! Eto, je l’ sve dogovoreno?

– Jeste! – uzviknuše budući koalicioni partneri na evropskom putu.

– Onda u redu, bićemo na vezi – reče međunarodni i u odlasku dobaci: – Ne morate ništa oko ručka, žurim u neku BiH, tamo nešto kenjaju oko vlasti pa mi šef reče da vidim šta je… Gori su i od vas, ako možete verovati.

Saša Krsman

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , , . Забележите сталну везу.