Ситне мисли: Мозгалице (601-620)

Ситне мисли - Мозгалице
601.
Све лепо, чега нема,
успомена је – вредна помена.
602.
Битно је моје ја.
Скоро исто је битно и оно моје несвесно ја.
Без једнога од њих то нисам ја,
или ме (вреднога пажње) стварно нема.
603.
Јесам да бих био.
Има ме да бих стварао.
Стварам да ме има.
Има ме у створеном
и другима намењеном.
604.
Рад животу даје смисао,
а човеку место.
605.
Човека има онолико
колико вреднога остави иза себе.
606.
Масу интереси обликују.
607.
Људи, не будите луди,
ништа није вредније од свога ја!
608.
Човек је као биљка: има корен, стабло, плод и име.
Можете га звати како хоћете,
али јабука никада не може бити крушка.
Корен и плод, ти генетски записи, јој то не омогућавају.
609.
Смисао живота је остварити себе.
Све друго нема смисла.
610.
Све што осмислите је добро.
Добро и опредметите.
611.
Горак живот је горчи од сваке замисли горчине.
612.
Човек двапут подетињи:
први пут је то смешно,
други пут је и жалосно и смешно.
613.
Док је духа и снаге je ума.
Док је ума и човека је.
Док је човека и наде је.
Док је наде и живота је.
Док је живота и резултата је –
да снаже дух и покрећу ово коло.
614.
Лепо је за свакога лепо.
Ружно је свима ружно.
Око осредњости људи копља ломе.
615.
Ако су вам рад и уживање у резултатима
поштенога рада смисао живота, живот вам има смисла.
616.
То чега нигде нема, негде постоји.
То све и покреће.
617.
Не хвалите и не кудите.
Реално судите.
618.
Бесмислено је бити – да би се било.
Јер ако већ јесмо, треба и да будемо.
619.
Не тражите ни од кога ништа,
јер највећи број људи баш то нема.
620.
Не кривите онога кога не можете да схватите.
Можда је грешка у вама.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.