Raspričavanje #34 [Dragutin Minić Karlo]

DUŠA OD ČOVEKA

U čistilištu je vladala velika gužva. Tih dana se desio veliki zemljotres negde na Dalekom istoku, a i nekoliko terorističkih akata na Bliskom. Anđeli su se nadvikivali sa pridošlicama, trčali okolo i pokušavali da nekako zavedu red. Sveti Petar je bio vidno nervozan, ali je pokušavao da smireno i pravedno obavlja posao.

Dušu Od Čoveka su mu doveli anđeli, tvrdeći kako prvi put u karijeri imaju ovakav slučaj. Duša Od Čoveka je, naime, odbijao da ide u Raj, iako je imao sve reference za takav smeštaj.

– Čoveče, šta te je spopalo? Zašto nećeš u Raj, kad iz tvog dosijea vidim da nikada nisi zgrešio? – pitao ga je Sveti Petar zapanjeno.

– Sveti oče, celog svog mizernog života sam se klonio neprilika, poštovao i ljudske i državne zakone, molio se Bogu, voleo svoje bližnje, žrtvovao se za njih…

– Živeo si, dakle, kao svaki dobar čovek i hrišćanin – prekinuo ga je Sveti Petar. – I šta je tu pogrešno!?

– Ne znam šta je tu pogrešno, ali ceo svoj život sam proživeo kao pas, baš zato što sam poštovao i božje i zemaljske zakone.

– I šta bi sada hteo? – upitao je svetac već pomalo nervozno.

– Hteo bih u Pakao!

– U Pakao, jesi li pri svesti!

– Čuo sam da je u Raju jako dosadno. Čuje se samo neka klasična muzika, svi se samo osmehuju i lebde, dozlaboga dosadna harmonija. A u Paklu imam mnogo više poznanika i rođaka i tamo je sve, samo nije dosadno.

– Jesi li siguran?

– Potpuno. Sad kada sam mrtav, hoću da živim kao čovek!

© Dragutin Minić Karlo

__________
Priča „Duša od čoveka“ je objavljena u autorskoj knjizi Dragutina Minića Karla: „Karlove priče“ (Grafiprof, Beograd, 2004).
Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.