Одржана скупштина Секције сатиричара УКС-а

UKS Sekcija satiričaraНа скупштини Секције сатиричара Удружења књижевника Србије, одржаној у седишту УКС-а 19. фебруара, за председника је једногласно изабран сатиричар из Београда Драгутин Минић Карло.

За заменика председника изабран је Саво Мартиновић, а за секретара Александар Чотрић. Обојица сатиричара, такође, су добили гласове свих присутних колега.

Драгутин Минић Карло рођен је 1942. године у Крушевцу. Аутор је књига афоризама и прича, превођен је на више страних језика и заступљен је у домаћим и страним антологијама.

Минић је дугогодишњи уредник „Сатирикона“ у „Политици“, аутор је рубрике сатиричних коментара „Укратко“ у истом листу, као и колумне у часопису „Базар“. Био је главни и одговорни уредник „Радио ТВ ревије“ и уредник у „Ошишаном јеж“.

Минић је добитник најзначајнијих награда за хумор и сатиру у Србији – „Вибове награде“ (за укупан допринос), „Радоје Домановић“, „Сер Харди“, „Јован Хаџи Костић“, „Златни јеж“ и „Драгиша Кашиковић“, као и међународних књижевних признања „Алеко“ у Бугарској и „Вуко Безаровић“ у Црној Гори.

UKS Sekcija satiričara

У име Управног одбора Удружења књижевника Србије Скупштини се обратила Милица Јевтимијевић Лилић, која је пренела поздрав председника УКС Радомир Андрића и најавила активности књижевничке организације у 2011. години.

Скупштини су присусуствовали писци Љубивоје Ршумовић, Зоран Ранкић, Ранко Гузина, Душан Пуача, Радослав Тилгер, Радомир Мићуновић, Ђуро Шефер Сремац, Митар Ђерић, Раде Ђерговић, Ненад Вучетић, Мирослав Средановић, Милко Грбовић, Дејан Милојевић и Боривоје Илић.

Чланови Секције сатиричара усвојили су Проглас у којем су истакли да се организација формира ради остварење следећих циљева:

1. Подстицања и афирмисања сатиричне књижевности,
2. Превода српске сатире на стране језике,
3. Учешћа сатиричара на књижевним и уметничким манифестацијама које организује Удружење књижевника Србије,
4. Организовања књижевних скупова, расправа и трибина, домаћих и међународних књижевних манифестације,
5. Неговања књижевно-културне традиције, обележавања годишњица и значајних догађаја у сатиричној књижевности,
6. Заштите књижевних дела и рада својих чланова и залагања за достојне хонораре,
7. Сарадње сатиричара у листу „Књижевне новине“,
8. Пријема сатиричара у чланство Удружења књижевника који то заслужују својим стваралаштвом,
9. Предлагања сатиричара у радна тела и комисије Удружења књижевника Србије,
10. Предлагања сатиричара за књижевне награде и признања,
11. Предлагање сатиричара за добијање националних признања за посебан допринос у култури (односно националних пензија),
12. Предлагање сатиричара за добијање својства лица које самостално обавља уметничку делатност – самосталног уметника основана је да би афирмисала сатиричарско књижевно стваралаштво,
13. Заступања интересе сатиричара, тако што ћемо штитити слободу књижевног стваралаштва и залагати се за повољнији материјални и друштвени положај књижевних стваралаца и књижевног стваралаштва у Републици Србији,
14. Заштите моралних и ауторских права сатиричара,
15. Сарадње са одговарајућим друштвима и удружењима у земљи и иностранству, домаћим и међународним фестивалима хумора и сатире и развијања међународне културне и књижевне сарадње,
16. Информисања јавности о активностима сатиричара.

Секретар Секције Александар Чотрић прочитао је поздравне поруке пристигле од колега сатиричара из целог света:

ПОЗДРАВНА ПОРУКА ЈОВЕ НИКОЛИЋА
(Република Српска)

Поштоване колеге,

Изузетно ме радују активности које се предузимају на пољу сатире у Србији, тим више што је то охрабрење за све нас који се бавимо сатиром у Републици Српској и Босни и Херцеговини. У то име упућујем вам искрене честитке, уз наду да ћете истрајати у пласирању сатире као књижевне врсте која ће бити равноправна са осталим жанровима писане ријечи.

Дошло је вријеме да се разбију постулати по којима је сатира нижа врста стваралаштва. Оснивање Секције сатиричара при Удружењу књижевника Србије је велики искорак у погледу остваривања равноправности овог књижевног рода са осталим врстама књижевности.

Још једном, примите моје искрене честитке и захвалност што чините оно, што ће помоћи свим квалитетним ауторима који се баве овим послом да добију третман какав одавно заслужују.

Јово Николић,
Корај, Република Српска

ПОЗДРАВНА ПОРУКА ЏЕЈМСА ГИРИЈА
(САД)

Поздрав српским афористичарима. Хвала вам за ваше мрачне, оштре, провокативне афоризме, који су пуни црног хумора али у исто време сијају политичким и социјалним увидом.

Са обожавањем,
Џејмс Гири,
Сједињене Америчке Државе
(Превод са енглеског Јелена Ленголд)

ПОЗДРАВНА ПОРУКА ФАБРИЦИА КАРАМАЊЕ
(Италија)

Захваљујући на пажњи која ми је указана, желим да упутим поздрав свим присутнима на вашем скупу.

Овде, у Италији, када је реч о афоризму и афористичарима, помињу се уобичајена имена: Ла Рошфуко, Оскар Вајлд, Карл Краус, Елијас Канети, Емил Сиоран, а од Италијана Енио Флаиано.

Читаоци и критичари, чак и они најискуснији, потпуно игноришу постојање афористичке књижевност у источној Европи. Са изузетком Станислава Јежија Леца, не знају ништа о пољском, бугарском и румунском афоризму, а изнад свега игноришу постојање покрета који делује не тако далеко од нас, Београдског афористичког круга око кога су се, још од осамдесетих година окупљали бројни писци афаоризама. У недавном интервјуу, Александар Чотрић каже да су после Пољака Станислава Јежија Леца, који је умро 1966 године, српски афористичари преузели светски примат. Лец важи за непревазиђеног класика у књижевним круговима, али да он сматра да већ сада уз Србији постоји бар десетак аутора који пишу боље о Леца.

Не волим да сачињавам ранг листе, али морам да кажем да сам, радећи истраживања која публикујем на свом блогу, сваки пут био позитивно изненађен квалитетом и разноврсношћу афоризама српских аутора чије сам афоризме читао. Тај квалитет и разноврсност нисам налазио код аутора из других земаља. Италијански аутор, љубитељ афоризама попут мене, ми говори да у Италији афористичар пише у „кули од слоноваче“, „изолован од света“, док напротив, српски афористичар пише „у свету“ и „о свету“. Ствари које посматра, стварно доживљава. Чотрић је у интервјуу који сам поменуо рекао да су српски афористичари „гласноговорници“ свога народа, и да српски афоризам није само забава, хладна и стерилна игра речи, већ чин храбрости и моралних напрезања да прокаже и нагласи лицемерје, глупост и поквареност друштва у коме живе. Слободан Симић истиће тамну страну нашег менталитета, као и то да је афоризам постао колективни психотерапеут. Неко је, не сећам се ко, написао да у сваком афоризму постоји отров, али и противотров. То је једна од тајни успеха српског афоризма.

Фабрицио Карамања,
Торино, Италија
(Превод са италијанског Милан Бештић)

ПОЗДРАВНА ПОРУКА СЕРГЕЈА СИДОРОВА
(Русија)

Поштоване колеге,

Искрено вас поздрављам у име Московског клуба афористичара.
Наши чланови подржавају ваш добар почетак и верују да било који писац који пише професионално, било да је то фантастика, детективска литература, сатира или афористика има пуно право да буде признат писац, без обзира на жанр или формат својих дела.

Дакле, желимо првој скупштини српских сатиричара Удружења књижевника Србије квалитетан рад, реализацију планова и циљева.

Желим да вас упознам да се креативност ваших сународника, наших колега по перу већ се огледа у годишњим Алманасима Московског клуба афористичара.

С задавољством ћемо наставити да објављујемо избор ваших аутора афористичарског жанра.

С најбољим жељама и пријатељским поздравима,
Сергеј Сидоров,
Председник Московског клуба афористичара
(Превод са руског Александар Чотрић)

ПОЗДРАВНА ПОРУКА ВЕЉКА РАЈКОВИЋА
(Црна Гора)

Драге и поштоване колеге!

У име Удружења хумориста и сатиричара Црне Горе упућујем вам најискреније честитке поводом оснивања Секције сатиричара у оквиру Удружења књижевника Србије.

Увјерен сам да ће ваше организовање у оквиру УКС, гдје вам је одавно било мјесто, допринијети даљој популаризацији хумора и сатире, како у Србији, тако и широм свијета, гдје сте, више него заслужено, препознати као истински мађионичари духа и перјанице најкраће књижевне форме.

Уз жељу да квалитетно и трајно ријешите статусна и друга важна питања, изражавам наду да ћете и убудуће, вашим непоновљивим стваралаштвом, одушевљавати љубитеље хумора и сатире широм свијета!

ДАХА ДУХУ !!!

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
УДРУЖЕЊА ХУМОРИСТА И САТИРИЧАРА
ЦРНЕ ГОРЕ
Вељко Рајковић

ПОЗДРАВНА ПОРУКА ВАЛЕРИЈУА БУТУЛЕСКУА
(Румунија)

Браћо,

Ми смо, афористичари, од кратке форме направили начин живота.
Не трошимо се на хиљаде страница.
Бог је осветлио Свемир са две речи.
Ми не градимо дворце, али вајамо трајно камење.
Ми истичемо златно језгро, ослобођено вишка непотребних речи.
Примите братски поздрав афористичара из Румуније.
Дунав је најдужа европска река, али недовољно широка да би нас раставила.

Валериј Бутулеску
(Превод са румунског Горан Мракић)

ПОЗДРАВНА ПОРУКА „СТРШЕЛА“
(Бугарска)

Драге колеге,

Ми, „стршљени“, са радошћу смо примили вест да оснивате своју Секцију при Удружењу књижевника Србије. Везе са сатиричарима Србије ми одржавамо већ више година. У тим годинама организовали смо заједничке манифестације и изложбе, гостовали смо једни другима у Софији и Београду. У „Стршелу“ и „Јежу“ излазили су преводи прича и песама, српски и бугарски издавачи су издавали наше и ваше хумористичке књиге. Бугарски писци су добијали награде на конкурсима у Крушевцу, а српске колеге су добијали награде на међународном конкурсу у Свиштову који носи име нашег великог књижевника-сатиричара Алека Константинова.

Пре петнаест година „Стршел“ је био иницијатор оснивања Међународне асоцијације „Балкански сатиричари“. Ова Асоцијација и сада делује на различитим пројектима. Надамо се да ће новостворена Секција сатиричара при Удружењу кнјижевника Србије бити наш партнер у будућим европским пројектима.

Са нашом сатиром ми нећемо поправити свет, али бар ћемо га насмејати!

Желимо вам успеха!

Михаил Вешим,
главни уредник „Стршела“,
Бугарска, Софија
(Превод са бугарског Ганчо Савов)

ПОЗДРАВНА ПОРУКА ГРУЈЕ ЛЕРА
(Република Српска)

У име сатиричара из Републике Српске, односно у име Удружења афористичара „1. април“ из Бијељине упућујем вам најтоплије поздраве, са жељом да Оснивачка скупштина Секције сатиричара УКС буде почетак истинског препорода у остваривању статусних и других права посленика најкраће књижевне форме, у којој сте далеко превазишли националне оквире и, с правом, важите за водеће сатиричаре не само у Европи, него и у свијету.

Увјерен сам да ће постојање и дјеловање Секције допринијети још већој популаризацији хумора и сатире и равноправном третману овог начина умјетничког изражавања са осталим књижевним облицима.

Ту је ваша улога незамјенљива!

СРЕЋНО!

Грујо Леро,
Председник Удружења афористичара
Бијељина, Република Српска

ПОЗДРАВНА ПОРУКА ФРАНЦИЈА ЧЕЧА
(Словенија)

Поштоване колеге,

Оснивачкој скупштини Секције сатиричара Удружења књижевника Србије Друштво сатиричара Словеније шаље срдачне поздраве.

Свима присутнима на Скупштини желимо успјешан рад и пријем квалитетних договора, који ће утјецати на ваш рад у будуће и просперитет ваше секције, као и за квалитетну међународно сурадњу.

Срдачан поздрав,
Друштво афориста Словеније
Председник,
др Франци Чеч

ПОЗДРАВНА ПОРУКА КРИШТОФА БИЛИЦЕ
(Пољска)

Драги пријатељи,

Честитам Вам на оснивању Секције сатиричара Удружења књижевника Србије. То је све пре свега захваљујуcћи вашим афоризмима. Имам осећај да сте сви афористичари. Посећујем редовно вашу страницу www.aforizmi.org и знам какву снагу представљате.

Штавише, цео Балкан лежи у зони повећане интеракције афоризама. Афоризми на Балкану експлодирају као вулканске бомбе! Наизглед зрнад песка, а не дај Боже наћи се под њиховом ватром.

У мојој честитки осетићете право дивљење, малчице обојено завишћу и меланхолијом. Формирање сличне секције Удружења књижевника Пољске и Удружења пољских писаца би било исто толико мало вероватан догађај, као устанак 1980. Независне самоуправе синдиката „Солидарност“. Па, према теорији вероватноће, њено постојање је мало вероватно …

У држави Станислава Јежија Леца, афоризам као жанр је данас игнорисан, као што је код нас некада био игнорисан човек. Зар и данас човек није игнорисан? Иза афоризама стоје људи, њихови ствараоци.

Драги пријатељи, желим вам све најбоље – минималне чланарине и максималне хонораре, кратке афоризме и дуг живот! И хомерски „неугасиви“ смех Вашим читаоцима!

Криштоф Билица,
Варшава

Александар Чотрић

Овај унос је објављен под Дешавања и означен са , , , . Забележите сталну везу.