Raspričavanje #30 [Slobodan Simić]

ORGANIZOVANI KRIMINAL

Upravo sam ulazio u zgradu kada su me zgrabila dva ogromna ošišana tipa i počela da biju.
– Imaš još dva dana da vratiš Rokiju pare! – rekao je veći kad su me dobro izgazili.
– Kom Rokiju?! – usudio sam se da teškom mukom priupitam.
Opet su me malo šutali.
– Ti kao ne znaš Rokija!?
– Gospodo, izvinjavam se, ali ja stvarno ne znam nikakvog Rokija! – ponovo sam skupio hrabrost.
Na ono „gospodo“ oni su zaista malo stali.
– Jesi li ti Žika Vrdalama? – krenuli su sa identifikacijom.
– Ne, ja sam Žika Papuča! – otkrio sam svoj identitet.
– E, jebiga, ortak, izvini – bili su korektni na rastanku. – Greška!

Tek što su otišli zazvonio mi je mobilini telefon.
– Slušaj dobro! Kidnapovali smo tvoju majku, upravo je mučimo, i imaš tri dana da doneseš otkup od milion evra!
– Ja se izvinjavam… – pokušao sam da dođem do reči.
– Evo, sečemo joj prst! – urlao je glas. – Tri dana, milion evra!
– Moja majka je umrla pre tri godine! – uspeo sam da progovorim.
Nastala je napeta tišina.
– Halo, je li to Žika Brod? – pitao je sada vrlo pristojan glas.
– Ne, ovde Žika Papuča.
– O, izvinite gospodine, ovo je neka greška… ma ostavi joj taj prst idiote… izvinite, greška…
Veza se prekinula ali ne i događaji.

Pred vratima mog stana stajao je čovek sa heklerom.
– Šta da kažem gazda Satani, koje su ti bile poslednje reči?
– Da sam ja Žika Papuča! – ispalio sam pre paljbe.
Hekler se vratio pod mantil.
– Ti nisi Žika Cinkaroš?!
Odmahnuo sam glavom jer sam izgubio moć govora.
– Greška – reče hekleraš i izgubi se u mraku.

Otvorio sam vrata svog stana i proderao se iz sveg glasa:
– Ja sam Žika Papuča!
To je uspelo da zaledi dve bejzbol palice u vazduhu.
– Ti nisi Žika Izdaja?!
– Ne! – bio sam kategoričan. – Zar bih do sada uopšte bio živ?
I ovi ljubazni mladići su se izvinili i otišli.

Odjurio sam pravo u policiju i ispričao šta mi se izdešavalo.
– To je nemoguće, gospodine! – bili su kategorični u policiji. – Mi smo se odlučno obračunali sa organizovanim kriminalom!
– Zato sam i došao pre nego što neko nevin strada – rekoh im. – Pustite ih da se malo organizuju!

© Slobodan Simić

__________
Priča „Organizovani kriminal“ je objavljena u autorskoj knjizi Slobodana Simića: „Nezaštićeni svedok“ (Agora, Zrenjanin, 2006).
Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.