Raspričavanje #29 [Vladica Milenković]

ŽIVOTARENJE

Često se dešavalo da komšijin pas pretrčava ulicu i da se odmah čuje škripa guma, a zatim i psovanje vozača. Taman kad svi pomisle da je pregažen, on zadovoljno mrdne repom i pobegne na pristojnu udaljenost. Čudan je to pas. Pravi Kerber sa prokletih devet života mačke.

Pre ovog psa komšija je par meseci imao mačku, čisto crnu. Rekao bih đavolski crnu. Jadnica nije imala sreće. Prelazak preko ulice je za nju bio koban. Prosula se po asfaltu na moje oči. Grozna stvar. Gledaš kako život nestane za tren i ode u nepoznatom pravcu.

Ulica – gubilište života!

Danas je moj komšija pregažen na ulici. Tragedija. Živeo je kao pas, a umro je kao mačka. Nikad nisi načisto da li da laješ ili mjaučeš, da ujedaš ili maziš se.

Večita dilema – biti il’ ne biti.

© Vladica Milenković

__________
Priča „Životarenje“ je objavljena u zborniku priča „Vrata moje priče“ – Najlepša ostvarenja sa IV konkursa za najkraću kratku priču (Alma, Beograd, 2005).
Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.