Прича поводом Дана Светог Саве

ШКОЛСКА СЛАВА

Sveti Sava

Свети Сава Саву замрзава.

Окована је ледом и привреда, а мало-мало па се оклизне на поледици господин Динар – потури му (не)намерно ногу онај угурсуз, господин Еврић.

Школску славу обележићемо радно и парадно. Локалне госте ћемо дочекати уз славски колач, а онда, уз антивирусни, бесплатни школски оркестар тамбураша, наставити славље уз рибу и румено винце за просветарске живце. Наставнице ће блистати са новоизлакираним, тапираним фризурицама, поклоњеним од фризерки – бивших ученица. (Рас)пуштени ђаци ће ускликнути с љубављу због новог мини-распуста, а и теткице ће бити свечано обучене, да се гости лепше осећају при послуживању. Радиће и грејање – локална власт ће одврнути славину, не штедећи плин, додуше, само тога дана.

У полит-кулоарима се прича, у поверењу, да се ове године неће делити славски поклони како се не би наљутила Нова година што ни она није дала ни пет пара за социјалне јелкице и висеће украсе. А и шта ће нам, одавно нам све виси, а све што виси, може и да отпадне. Ко ће после очистити толики отпад!? Проносе се и гласине, од неких злонамерника, да је свему крив Деда Мраз што услед глобалног загревања није могао да дојезди са поклонима. У такве приче одавно више ни деца не верују.

После славе кренућемо у нове (па)радне (по)беде, ако будемо срећно окончали штрајкачке преговоре са министром, а све ће зависити и од интервенције претеће инспекције и милосрдне браће са палицама. Нико нас не сме тући јер ни просветари одавно не примењују насиље у школи – увек побегну на време, од ученика, на задњи излаз (постављени су и путокази у циљу брже евакуације кад загусти, а погодно је и за бежање ђака са часова!?).

И тако ће свечано бити обележена школска слава, коју ће одрадити марљиви (про)свет(н)и радници, једне лепе, сунчане суботе, у априлу-мају кад тикве (паметне) цветају, и ако нас поново не спопадне измишљени грип, звани госпон-Профит, са ових дивних србијанско-балканских простора.

У циљу превентивних мера, повећаћемо, врло дисциплиновано (просветарска клапа је одувек била на висини васпитног задатка), потрошњу белог и црног лука, уз обавезан потпис родитеља (у циљу скидања одговорности!?). И глогов колац, у крајњем случају (пуј-пуј, далеко било!) поново ће се реинкарнирати, у част наше славне средњовековне традиције, као успешно средство алтернативне медецине. Овим убојним средством сви ћемо сложно кренути у бој на вирусе. А онда ће све то да аминује министар – пресецањем врпце. Можда примени и обред истеривања ђавола.

Искрено се надамо да ћемо, без поноваца, пребобати још једну (не)потпуну школску годину и да ће бити и вук сит и овце (просветарске) на броју.

Обећање лудом радовање – социјални програм за растеривање у превремену пензију још траје, уз благослов св. Саве. Ком’ опанци, ком’ обојци – до нове школске славе.

© Ђура Шефер Сремац

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.