Ситне мисли: Мозгалице (461-480)

Ситне мисли - Мозгалице
461.
Није срамота не знати.
Глупо је зналце оспоравати.
462.
Ретко се пада намерно
и усправља случајно.
463.
Да су неким случајем мајмуни постали од човека,
да ли би планети већ био крај?!
464.
Оне које знате, не познајете.
Оне које познајете, упознајте.
465.
У прса се бусају они што мало знају,
јер да знају престали би да се бусају.
466.
За разлику од паса,
људи „пудлице“ су за презир
и мало ко их искрено воли.
467.
Оно што нам претиче,
највише нам недостаје.
468.
Чувајте се оних који не знају ко су,
а знају чији су.
469.
Када би сила мењала законе,
и закони џунгле би били дугачији.
470.
Сви чије главе настањује завист,
немају нос – јер га свуда трпају.
471.
На макро плану живот је, понекад, ништа.
Секунда, често, све.
472.
Кад нестане онај
око кога су се окупљали дупелисци,
остану само прљави језици.
473.
Када пронађете сунца у себи,
на путу сте да постанете звезда
и да се звезде око вас окрећу.
474.
Кад би се мајмуни питали,
неки људи никада не би имали потомство.
475.
Надмећите се, али се не намећите.
476.
Све што замесите нека одстоји.
Све што закувате, кусаћете.
477.
Тешко народу у чијим редовима
продане душе певуше.
478.
Тешко народу чије вође
прозор у свет имају отпозади.
479.
Увек разграничите:
да ли звони или одзвоњава!
480.
Најплоднија су пролећа у мени.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.