Ситне мисли: Мозгалице (421-440)

Ситне мисли - Мозгалице
421.
Ко дотакне дно живота па прогледа,
далеко види.
422.
И када у нечему успете,
успех вам није загарантован.
423.
Најдаље лети ко се не излеће.
424.
Само ко је свој,
може бити свој на своме.
425.
Узалуд сте били,
ако вас по делима не запамте –
долазници.
426.
Треба да су поносни само они
којима се поколења могу поносити.
427.
Нека вас вежу реч и идеали.
Све друге везе су без везе.
428.
Изневерили сте себе
ако вам потомци не буду људи,
и ако изневере потомке.
429.
Оно што рани једне,
другима легне као мелем на рану.
430.
Што је мрак већи, ум је оштрији.
431.
Ко себе унесе у књиге,
тамо и остане.
432.
Боље да вас памте,
него злопамте.
433.
Ко реши да плати главом,
не пита за цену.
434.
Срећан је онај ко уме да ужива
у прочитаном.
435.
Главама се шале само они који их немају.
436.
Трновити су путеви до звања,
дужи и трновитији до знања.
437.
Човек најчешће прогледа
због оних који не могу да га виде.
438.
Будите своји – и када нисте на своме.
439.
Лако је са писменима.
Још лакше са неписменима.
Најтеже је са полуписменима – они све знају.
440.
Важно је одакле се гледа,
а важније ко и како гледа.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.