Протест српских сатиричара

ПРОТЕСТ ПРОТИВ ОДЛУКЕ КОМИСИЈЕ ЗА НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ:

НЕ ПРИСТАЈЕМО НА ХИЈЕРАРХИЈУ КЊИЖЕВНИХ ВРСТА

Повод за ово обраћање Министарству културе и јавности јесте рад овогодишње Kомисије за утврђивање предлога за доделу посебних признања уметницима који су дали врхунски допринос националној култури.

BAKС пуно разлога и наде, очекивали смо да ће чланови ове нове Комисије, бар донекле, исправити неправду коју су њихови претходници учинили према афористици, књижевном стваралаштву које нас је прославило, прво на простору бивше Југославије, а касније и у свету. Надали смо се да ће коначно сви врхунски писци имати равноправан третман, међутим, и овога пута догодило се супротно.

Седмочлана комисија (у чијем саставу су два писца и по један театролог, филмски теоретичар и критичар, композитор, историчар уметности и архитекта) показала се некомпетентном за обављање посла који им поверен. Посао добро плаћен, али обављен аљкаво. Ни овога пута није се водило рачуна о равноправности књижевних врста, па су чланови комисије поново огрешили о најрепрезентативније представнике Београдског афористичарског круга – Александра Баљка и Растка Закића, сатиричаре европског формата и крунске сведоке контрадикторности бурних времена у којем се мукотрпно освајала слобода стваралаштва. И ова нова комисија је, по угледу на претходне, протежирала песнике, књижевне критичаре и преводиоце на рачун велемајстора сатиричног и хумористичког изражавања. Тако ће се међу добитницима тзв. националне пензије наћи чак 40 песника, 30 приповедача, 10 књижевних критичара и 20 књижевних преводилаца! А врхунских сатиричара-афористичара, за које је увек било места на црним листама, на списку заслужних уметника ни ове године неће бити.

„Два основна мерила којих смо се придржавали биле су награде и признања и то само она најзначајнија, и углед који уметник има у свету“, изјавио је је један од чланова овогодишње комисије, који је, из само њему знаних разлога, желео да остане анониман. Да је тај савесни члан, који крије име, вероватно зато да га сутра неко не би прогањао због поштења, прочитао биографије великана наше сатире сазнао би да су Баљак и Закић добили све награде које се на простору бивше Југославије за сатиру могу добити. Сазнао би да је Баљак награђиван за свој књижевни, антологичарски, уреднички и новинарски рад. Сазнао би да је Баљак чак пет пута добио Домановићеву награду, најпрестижније домаће признање намењено врхунским дометима у сатири! А Домановићева награда је, да подсетимо, за сатиричаре исто што и НИН-ова за романописце и Андрићева за приповедаче. Наравно, ни награде Милош Црњански, Бранко Ћопић, Јован Хаџи Костић, Драгиша Кашиковић, Типар и бројне друге које су Баљак и Закић добили члановима комисије, очигледно, ништа нису значиле. Као ни чињеница да су ови наши писци заступљени у 14 светских (Њујорк, Москва, Беч, Варшава, Софија, Скопље…) и више од 40 домаћих антологија.

Оштро протестујемо против накарадне праксе наших врлих критичара који сваку осредњу песничку збирку (или постмодернистичку прозну папазјанију) увек сматрају вреднијом и од најбоље књиге афоризама! Не пристајемо ни на какву хијерархију књижевних жанрова! Одлучно протестујемо због тога што се наши високо креативни и бескрајно духовити писци стално гурају на маргину, а протежирају списатељи које нико не чита, немушти тумачи наше књижевности и они који књижевна дела не стварају него их само преводе на друге језике. Тражимо елементарно поштовање сваког врхунског уметничког чина!

Ово је још једна прилика да поставимо културној јавности питање зашто се систематски ниподаштава афоризам, релевантна књижевна врсте која код нас има традицију дугу више од два века. Зашто се дискриминише жанр који су тако предано неговали Јован Јовановић Змај, Душан Радовић, Брана Црнчевић и Влада Булатовић Виб, жанр који је обележио последње три деценије српске књижевност? Жанр који је, узгред речено, у последњих пола века доживео бурнији развој од наше прозе, песништва и драме? У афористици смо на самом врху европске књижевности, а за нашу поезију се то баш не би могло рећи.

Члановима комисије очигледно неке ствари треба нацртати. Па ево: оно што је Душан Ковачевић у драмској, то је Александар Баљак у афористичкој уметности. Или за неупућене још једноставније: оно што је Новак Ђоковић у тенису, то је Александар Баљак у афористици. А што се тиче угледа који уметник има у свету, рећи ћемо само то да је Баљак већ двадесет година најбољи афористичар на простору бивше Југославије, а данас слови и као водећи афористичар Европе.

Београдски афористичарски круг
Фонд “Радоје Домановић”
Секција сатиричара УКС
Секције хумориста и сатиричара Друштва књижевника Војводине

Овај унос је објављен под Нешто више и означен са , , . Забележите сталну везу.