Ситне мисли: Мозгалице (321-340)

Ситне мисли - Мозгалице
321.
Збуњује збиља:
док се једни пресабирају,
други се постројавају.
322.
Главе пуне себе
нигде нису добродошле.
323.
Свака неодржана реч вас одаје.
324.
Само частан, као и плодан, живот
није промашен и има смисла.
325.
Пратиће вас лепо,
ако не губите смисао за лепо.
326.
Свет би био богатији
да је мање клонулих духом.
327.
Несавестан не цени своје,
а неодговоран туђе време.
328.
Има људи који воле да не воле.
329.
Историја је непристрасна.
Поштено суди.
330.
Живите док можете –
да друге не одмогнете.
331.
Време није само новац.
Оно је и наша слика.
332.
Истина се не може не видети.
Може се превидети.
333.
Адуте не треба држати у рукаву.
Треба их имати у глави.
334.
Љубим само лепе жене,
рећи ће вам портпарол мога срца.
335.
Само да ме не изда срце,
брига ме за друге издаваче.
336.
Она што ми на грудима спава,
зна да је мој пулс прилагођен њој.
337.
Ако је од срца срцу,
и трансфузија пољубаца у живот враћа.
338.
Батерије племенитих доброта пуни.
339.
Мој ритам само разум и срце схватају,
јер знају циљ – којем смо пошли.
340.
Свака мудра глава просветљава.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.