Umro Iva Mažuranić

Ива МажуранићIva Mažuranić (Miodrag Milojević), satiričar, novinar i profesor srpskog jezika i književnosti preminuo je 18. novembra u Kragujevcu u 58. godini.

Mažuranić je bio među našim najoriginalnijim aforističarima. Skoro da nema društvenog pitanja našeg vremena i prostora kojim se ovaj vrsni satiričar iz Kragujevca nije bavio.

Svojim oštrim perom vršio je vivisekciju društvenog bića, posebno usmerivši oštricu svoje satire na aktere političke scene.

U građenju jetkih, ali istovremeno i poetskih minijatura, Mažuranić je iskazivao visoko zanatsko umeće. Kratkim, jednostavnim, ali višeznačnim i sveobuhvatnim rečenicama dokazivao je da se i na maloj sceni mogu igrati velike drame.

Mažuranić je bio majstor kratke forme koji je znao u jednoj rečenici i da se raspriča, ali tako da ne izgovori nijednu suvišnu reč.

Pišući o svojim savremenicima i konkretnoj istorijskoj situaciji, Mažuranić je stvorio pregršt minijatura univerzalne vrednosti. Mnogi njegovi aforizmi već su se našli u brojnim domaćim i stranim antologijama. Nažalost, nije dočekao da ugleda i Antologiju srpskog aforizma na rumunskom jeziku u kojoj je, takođe, zastupljen, jer je od najteže bolesti umro u kragujevačkog bolnici, dan pre njenog predstavljanja javnosti u Temišvaru.

Nizom literarnih bisera Mažuranić je sebi obezbedio značajno mesto u srpskoj satiri. Pored ostalih književnih priznanja, dobitnik je nagrade „Dragiša Kašiković“. Mažuranić je bio član Beogradskog aforističarskog kruga i učesnik ovogodišnjeg Satira festa.

Aleksandar Čotrić

Iz njegovih knjiga izdvojili smo:

REVOLUCIJA KOJA PEČE
Danga, Beograd 1990.

Revolucija jede svoju decu.
Jadna im majka!

Daleko je sunce od grešnika i otpadnika.

Čovek se uhvatio u koštac s prirodom:
Eno ga, rve se s mečkom.

U četnike nisu primali golobrade.

Ovo je nekad bila sirotinjska četvrt.
A sad je polovina.

Pesnici su opevali neke žene.
Ostale su opevali popovi.

Okupator je hteo da osvoji našu zemlju
i da nas natera da je obrađujemo.

Bio sam vojnik revolucije.
Imam i značku primernog vojnika.

U komunizmu će mečka igrati pred svačijom kućom.

Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje,
reče poslednji Mohikanac.

Na muci se poznaju junaci.
Ali ga oni nisu poznali, pa su ga mučili još.

Ja mislim zove me neki komšija.
Izađem, onako iz postelje, u gaćama.
Kad ono partija zove narod na ustanak.

Don Kihot je bio španski borac.

Šegrti su prvi na svojoj koži osetili vlast radničke klase.

Pet vekova su Turci zajedno sa nama pisali našu istoriju.

Proveli smo u ropstvu najlepše godine.

Partija je pozvala narod na ustanak,
ali tiho, šapatom, da ne čuje okupator.

U komunizmu samo što neće da ima od tice mleko.
Naravno, biće tu i svi drugi mlečni proizvodi.

Nije šija nego vrat, reče giljotina.

Vojna muzika je ozbiljna muzika.

Spomenici prikazuju revolucionare onakve
kakvi su bili u mladosti kad su žarili i palili kuće.

Za dan ustanka je izabran lep i sunčan dan.

Da je prva ustanička puška bila dvocevka,
na ustanak bi se digla dva naroda.

Vladao je u stilu Luja šesnaestog.

Amnestija političkih zatvorenika:
Gospodi pomiluj!

U RATNOM OKRUŽENJU
Gutenbergova galaksija, Beograd 1995.

Stižu tenkovi.
Prvi vesnici proleća.

Srbija ima ratne ciljeve:
posle rata živećemo u miru.

Poletela dva vrana gavrana:
čelična krila naše armije.

Neprijatelj je jači u vazduhu,
mada i mi imamo vazdušne puške.

Dugo smo mucali.
Dok oružje nije progovorilo.

Svuda požari, poplave, zemljotresi.
Samo je kod nas rat.

Prešli smo preko Drine.
I preko svega bismo prešli samo da dođe do mira.

U Bosni glavnu reč vode deca iz mešovitih brakova:
od zla oca i od gore majke.

Verski rat je lepa prilika da se vidi
ko je vera a ko nevera.

Humanitarna pomoć će dobro doći
izgladnelim i promrzlim ratnicima.

Izbeglice smo smestili u domove kulture,
jer smo mi narod sa velikom kulturnom tradicijom.

Izbeglice lutaju svetom i šire istinu o Srbiji.

Svi smo se opredelili za bogato društvo,
ali samo ratni profiteri istinski rade na tome.

Sve što je zaplenjeno u ratu,
mi gubimo u miru.

Evo smene za umorne ratnike!
Stiže peta kolona.

Glavu dajemo!
I Krajinu dajemo!

Primirje se mora poštovati.
Naređeno je da se štedi municija.

Narod se vraća poslu.
Zakopava svoje mrtve.

Ubica se vraća na mesto zločina.
Da primi orden za hrabrost.

Srbija je satanizovana.
Đavo je došao po svoje.

Ovakve sankcije svet nije zapamtio.
Ovakve sankcije ne pamte ni najstariji Beograđani.

Napravili smo kuću nasred puta.
Kućni savet se zbog toga više puta sastajao.

Crveni smo, u rezervatu smo.
Namazani smo i ratnim bojama.

U komunizmu će humanitarna pomoć stizati svakodnevno.

Ispisali smo najlepše stranice istorije.
Sada moramo da ih brišemo.

Ko rano rani, dve sreće grabi:
hleb i mleko!

Nikad u svojoj bogatoj istoriji nismo bili ovako siromašni.

Hrane u kontejnerima ima dovoljno.
Mogli bismo da hranimo pola Evrope.

TESLINO TAJNO ORUŽJE
Rad, Beograd 1997.

Bombardovanje smo primili dostojanstveno i bez gunđanja,
kako i priliči narodu sa velikom kulturnom tradicijom.

Ubili su oca, malo dalje i sina.
Iver ne pada daleko od klade.

Nema žene koja se ne može osvojiti.
Naročito ako je nenaoružana, a rat je.

Srbija je velika tajna.
Ne zna se ni ko pije, ni ko plaća.

Još nije sve izgubljeno!
Gubimo i dalje.

Stekli su se uslovi za privatizaciju.
Mrak je.

Izbornoj komisiji stižu brojni telegrami podrške
da istraje u prebrojavanju glasova.

AFORIZMI IZGOVORENI NA SATIRA FESTU 2010:

Odrastao sam u muzičkoj porodici!
Svi su ustajali kad se intonira himna.

Od Slavije do Terazija stigao sam za pet minuta.
Ja idem kao alva.

Kad su Turci posle pet vekova pobegli glavom bez obzira,
na kafani je osvanuo natpis: „Tako prolaze neprijatelji srpskog naroda!“

Nas i Rusa – trista miliona!
Mi bez Rusa nemamo kvorum.

Islednik iznenada iz fioke izvadi pendrek!
Skakali smo s teme na temu!

Slučaj je hteo da islednik bude poslednji sagovornik okrivljenog.

Demonstranti su plavi od batina kao nebo nad našom slobodnom zemljom.

Ilegalni radnici, iz sasvim razumljivih razloga,
često su menjali imena, odela, stanove, žene…

Jedan drug je divno svirao na klaviru Šopena i Čajkovskog…
Što je inspirisalo borce da se uhvate u Kozaračko kolo.

Ovo naselje je hladna betonska naseobina, bez duše.
Nema nijedne biste narodnog heroja.

Od modernizacije naše železnice zavisi
da li će šine ići paralelno.

Priča se da naša država muze seljake.
Što je najgore, u to su poverovali i sami seljaci.

Kupac je ušao u pekaru, razgledao izloženu robu,
ali je kupovinu ostavio za neku drugu priliku.

Tezge pune, cene pristupačne, a niko ništa ne kupuje.
Utisak je da su malo zategnuti odnosi između proizvođača i potrošača.

Pobegao bih, dokopao bih se slobode…
Samo da emotivno nisam bio vezan za radijator.

Овај унос је објављен под Афоризми, Нешто више и означен са , . Забележите сталну везу.