Priče iz prve ruke #13 [Đura Šefer Sremac]

ALA SU VRUĆA OVA PLUĆA

Na ekološku temu „Ala su vruća ova pluća“, najuspešniji zadatak napisao je mali Perica. U zaključku je posebno naglasio: „Moj tata kaže da najviše voli vruća pluća. Ne znam zašto mu je mama raspalila šamarčinu i rekla: Zato ti ideš na kaficu i duvan, na brzaka, kod komšinice! Tako je moj ćale popušio svoje. A i komšinica je morala već ranom zorom da ide kod frizerke, da je ne vide komšije raščupanu. Sluti se ko je bio glavni u akciji čupanja, ali ne sme se kasti.“

Do danas su prosvetari pušili po školskim podrumima, špajzevima poslužitelja za ostavljanje kanti i krpa, pa i po svlačionicama (WC su prepustili učenicima). Sad je najbolje rešenje glumiti ulogu „putnika bez autobusa“, pod strehom stajališta pred školom. Đaci se kroz prozore cerekaju do besvesti: „Neka nastavnici vide kuda dim ide. Sad znaju kako je tek nama, jadnima!“

Pobednički radovi na likovnom i literarnom konkursu imali su vrlo inspirativne teme: „Ko puši, zdravlje ruši, dok se ne uguši“, „Bez duvanskog dima menja mi se sobna klima“, „Od duvanske paklice do bolnice i ludnice“. Nagrade su bile – ukrasne pepeljarice Ekološkog društva, koje sem zdravlja ljudi čuva i druge životinjice.

Proizvođači duvana spremaju se za štrajk. Smanjila im se klijentela. Više ni sekretarice firmi ne idu redovno kod direktora, na puš-pauzu. Zabranjuje im zakon, a mi smo vrlo (ne)vaspitana nacija, poštujemo sve kako mama-Unija kaže.

Taman medicinari pustili u pogon Kliniku za lečenje bolesti pluća, kad ono – cvrc! – drastično smanjen broj bolesnika. Izgleda da je neko već ispušio svoju normu. Jedino građevinari zadovoljno trljaju ruke. U planu je dograđivanje još jednog plućnog krila, pardon, krila bolničke zgrade.

I tako – Srbiju bez dima zahvatila (ne)pušačka klima. Stranci izviruju iz automobila i snimaju video-kamerama, mobilčićima i inom tehnikom kako se srpski narod jadan muči i po uglovima i uskim prolazima između zgrada skriveno čuči li čuči, ne daj bože, k’o da su oživeli čučavci u sred prestonice. To će nas uskoro plasirati na vrlo visoko mesto evropske lestvice (ne)kulture. Možda zapatimo i nekakav brend! Ne znamo samo dokle će izdrža(va)ti napaćeni zavisnici od duvana. Kako li se izboriti protiv one naše čuvene narodne: zabranjeno voće je najslađe? Pa ti vidi, prikane moj, čija žena crna, pardon, vruća pluća ima.

© Đura Šefer Sremac

Овај унос је објављен под Приче и означен са , , , . Забележите сталну везу.