Књига: „ДОСИЈЕ ФенИКС“ – Владица Миленковић

У издању „Алме“ из Београда и Културног центра Параћин објављена је друга књига афоризама Владице Миленковића „ДОСИЈЕ ФенИКС“

Изводи из рецензија:

ХРОНИЧАР БУДУЋНОСТИ

Интригантност досијеа најчешће лежи већ у самом наслову, било да је реч о политичким, полицијским, судским актима, хроникама или психосоцијалним и културолошким матрицама – све оно што чини (и)сторију и менталитет једног народа, привлачи пажњу и позива на читање. Понекад је то митолошки и митомански, а чешће уобичајени, свакодневни талог који изнедри набујали Стикс, као одговор на суноврат и ерозију свих вредности. И док је са Партенона одјекивало профилисано вишегласје, које се кроз векове преметнуло у заглушујућу какофонију и разарајућу супротност постојања, насупрот очекиваној изнијансираности и цивилизацијском помаку, чини се као да се суочавамо са својеврсним зеноновским парадоксом дихотомије. И поред техничког и технолошког напретка, кретање подсећа на ход по мукама и смењује се циклично у зависности од „мудрости” предводника, из којих углавном проговара само жеља да буду моћни и бесмртни. И како у једној малој, у многим аспектима заосталој средини, помирити бахатост примитивног дискурса са атрибутима митолошког бића и снагом да се подигне из сопственог пепела и пронесе ту моћ и снагу опстанка?

Неке од одговора на ово и друга (непостављена) питања нуди и збирка афоризама ДОСИЈЕ ФенИКС, Владице Миленковића, који је покушао да, на сатиричару својствен начин, (с)уочи све парадоксе и осветли аспекте многих савремених (с)кретања. …

Весна Денчић

ПУЦЊИ У ПРАЗНОГЛАВЕ

На велику жалост непоправљивих оптимиста, не бисмо се смели заклети нам да нова књига афоризама Владице Миленковића долази баш у право време када грађанска мудрост и разум налазе пут до просечног српског читаоца, већ пре тренутку кад се морамо помирити са суровом истином да још увек живимо у погубном времену када будалама не вреди говорити, а паметни, нажалост, ионако све разумеју. На срећу, то не смета нашем аутору да храбро, „брк у брк“, својим земљацима у тристотинак и кусур афоризама сервира све дводеценијске трагичне заблуде, промашаје, бесмислице, а надасве посебну пажњу посвети најделикатнијој области нашег савременог живота – односу према раду и стваралаштву, дубоко свестан да су у Србији радници данас бедно плаћени, срећом, ретко! …

Да резимирамо, очигледно талентовани сатиричар, Владица Миленковић у својој новој књизи тихо, али истрајно, исписује, из афоризма у афоризам, аутентичне странице наше нелепе свакодневице, још прецизније, он скенира наш свакодневни живот прецизношћу поштеног посматрача и моралом карактерног хроничара. Наравно, тако читаоце ове књиге доводи неминовно пред неулепшано лице истине, открива нам дијагнозу и историју болести. А нама самим оставља простора да евентуално размислимо о леку. Мада се из сваког афористичког исказа наслућује непобитна чињеница да аутора веома боли сазнање да сви боље живе од Срба, а још више га вређа чињеница да једино ми Срби не знамо како живимо!

Читава књига афоризама Владице Миленковића је један очајнички ауторов апел и будилица намењена читаоцима (и свима осталима) да се пробуде док дефинитивно нисмо остали без снова, протрљају очи, обришу сузе и погледају сами у себе, у своју душу и гласно и јасно стану иза поруке креаторима наших животних судбина на следећем евентуалном референдуму по принципу: Ко је за ово, нека дигне руку… Ко је против, нека дигне главу!… У том науму, аутор књиге из афоризма у афоризам потврђује намеру да истини гледа у очи, а глупост опсервира са свих страна и из свих углова, рве се са њом, сахрањује је и одаје јој минут ћутања…

Коначно, ова књига представља збирку афоризама који су сам живот, неулепшан, паћенички, жуљевит, али вредан живљења и борбе!

Раде Јовановић

Избор афоризама:

Једном се живи!
У Србији и не би ваљало више.

Мали број становника Србије је прешао границу,
јер нису знали докле се Србија простире.

Кораком уназад направили смо
простор за напредак.

Влада је склона паду.
Срећом има подршку изнемоглог народа.

Говорници у скупштини нарушавају
преко потребан мир.

Темељна истрага је показала
да нема опасности од урушавања зидова.
Узидани су били јаке личности.

Немам криминалну прошлост.
Ја сам човек будућности.

Ставио сам чарапу на главу.
Срамота ме је да идем го.

Прескочио сам ручак.
Ухватио сам залет од доручка.

Наравно да поштујем знакове поред пута.
Кад год пијан прођем поред њих
стално им се извињавам.

Њу и мене сада везује само љубав.
Везивање за кревет смо превазишли.

Удај се за мене. Нећу ти ништа.

Овај унос је објављен под Књиге и означен са , . Забележите сталну везу.