Ситне мисли: Мозгалице (241-260)

Ситне мисли - Мозгалице
241.
Време не тече.
Оно отиче.
242.
Кад пронађете себе,
изгубићете један број пријатеља.
243.
Кад вама слични добију крила,
рачунајте на могућност
да добијете непријатеља.
244.
Ономе ко прича сам са собом,
претходница је он сам –
кад почне да слуша само себе.
245.
Чим помислите да побегнете од реалности,
она вас је већ стигла.
246.
Данас и етичари пришивају етикете.
247.
Правда?
То је оно од чега највише боле уши.
248.
Тупите, али не затупљујте!
249.
Живот је омча –
коју око врата носимо од рођења.
250.
Лаву који спава царство ради о глави.
251.
Највеће рђе сјајно пролазе.
252.
Само су свиње на своме –
када су у блату до гуше.
253.
Не меркајте, него вагајте!
254.
Највише таласају пуцњи у празно.
255.
Не једите се.
Можете на рђу наићи.
256.
Све што згромите, у муње се претвори.
257.
На броду лудака и капетану фале даске.
258.
Кад све пукне, од звона и глава пуца.
259.
Где год да вам је име, ту сте и ви.
260.
Виши сте за онолико колико сте
закинули себи, а дали другима.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.