Избор афоризама са Сатира Феста 2010. (1/7)

САВО МАРТИНОВИЋ (1935)

Саво Мартиновић

У близини бирачког места
један грађанин је несрећним случајем смртно страдао.
Срећом, он је своју бирачку дужност већ био обавио.

Таман се навикнемо на несташице,
а појаве се нова обећања!

Влада је забранила сваки штрајк глађу.
Али док траје криза, према штрајкачима
неће бити предузимане никакве мере.

Ко добро стоји финансијски,
новац му уопште није потребан.

Нисам бигамист,
али у кући имам жену вишка.

МИРОСЛАВ СРЕДАНОВИЋ (1936)

Мирослав Средановић

Србима су владали окупатори и диктатори.
Само им драги Бог није заповедао.

Србија нема дводоми парламент.
Неће нико да буде у Доњем дому.

У рату им није требала памет.
Служили су се бојевим главама.

Није плагијат.
То је превод са српског на црногорски језик.

Пијанац је узео тајм аут.
Штуца.

РАНКО ГУЗИНА (1939)

Ранко Гузина

Ни Ђавољу варош нису хтели
да нам уврсте у највећа чуда света.
Рекли су: Или цела Србија, или ништа!

Затвори су препуни,
али се у министарствима увек нађе неко место.

А кад је изненада надошла демократија,
они најспретнији спас су пронашли на највишим местима.

Запалили смо комшији кућу,
али су ватрогасци брзо дошли,
тако да ни његова није горела до зоре.

Намера да се Београд спусти на реке
засад се остварује само преко канализације.

Новинари су седма сила на свирали!

РАСТКО ЗАКИЋ (1942)

Растко Закић

У држави као што је наша
не може ти пасти ни длака с главе.
Уз длаку увек иде и глава.

Ко год се удаљава од нас мора знати
да ће нестати у перспективи.

Код нас је великан ко може сам
да попуни масовну гробницу.

Наши политичари много троше
и тиме показују да би могли да воде
и много богатије земље.

Да би нам у будућности било боље,
сувише је рано да нам већ данас буде добро.

Кад устане кука и мотика,
биће посла за сваког радника.

СРБА ПАВЛОВИЋ (1942)

Турци су морали да оду.
Нису могли више да поднесу наше јуначке песме.

Србија нема море,
зато се ми овде давимо ручно.

Капетан нашег брода чврсто држи
кормило у рукама – и плива.

Нико од политичара није био за рат.
Зато су морали да буду мобилисани други људи.

У ресторану доручкујем на плејбек.
Док други једу, ја зевам.

Све сам прећутао.
Опростићете ми ако сам био дуг.

ДРАГУТИН МИНИЋ КАРЛО (1942)

Драгутин Минић Карло

Ми пркосимо и законима физике.
И на хладноћи власт се шири,
и на топлоти народ се скупља.

Поштовани посланици,
све што сте рекли једни о другима – истина је.

Многи писци полицијских досијеа сада би их прогутали.
Да не падну пријатељу у руке.

Више се не поставља питање како преживети,
већ зашто.

Избор афоризама и фотографије: Владица Миленковић

Овај унос је објављен под Афоризми и означен са , , , . Забележите сталну везу.