Raspričavanje #15 [Mića M. Tumarić]

PODOBAN KANDIDAT

Jedna državna ustanova raspisala konkurs. Za prijem radnika. Stručnjaka za odnose sa građanima. Prijavilo se na desetine kandidata. Na kraju su u uži izbor ušla dvojica. A jednog su primali.

Komisija za prijem radnika pripremila je više pitanja za kandidate. Prvo je glasilo: „U kom gradu biste želeli da radite?“

Kandidat A je odgovorio:

– Ja hoću da radim u Beogradu, samo u Beogradu.

– Meni je svejedno, važno je da radim – odgovorio je kandidat B.

Na pitanje kako bi reorganizovali šaltersku službu, kandidat A je odgovorio:

– Ja službu ne bih reorganizovao. Nimalo. Ja mislim da ona dobro radi. Ne da mislim, ja znam da sam, kao i uvek, u pravu.

–  Službu bi, kao prvo, trebalo smanjiti, pa onda obučiti za rad sa strankama – kazao je kandidat B.

Da li su stranke uvek u pravu? Bilo je jedno od pitanja, na šta je A odgovorio:

– Ja mislim da nikad nisu u pravu. Ja pouzdano znam da stranke, pošto su u upravno-pravnom smislu tupave, ne mogu biti u pravu. Moje je mišljenje da o tome ne treba trošiti reči. Kraj!

– Izvinite, ali ne bih se složio sa koleginim odgovorima. Naravno da su stranke vrlo često u pravu.

Da li bi državne službe trebalo sa strankama da rade svih osam sati umesto uobičajena četiri?

– Ja bih čak smanjio rad sa strankama – zajapurio se kandidat A. –  Ko može izdržati stampedo građana po hodnicima, salama i kancelarijama. Ja predlažem skraćivanje rada sa strankama.

– Uz dužno poštovanje, smatram da bi radno vreme trebalo produžiti. Tako bi stranke manje čekale – odgovorio je kandidat B.

Stranka je nezadovoljna i počinje da viče. Šta biste uradili u tom slučaju? – glasilo je jedno pitanje.

– Ja bih je, vala, odmah izbacio – odgovara A. – Pre toga bi je još dobro nalupao. Pa nije državni službenik mačiji kašalj. Ja bih sve takve izbacio i zabranio im da uznemiravaju ljude zaposlene u državnim službama.

– Ni tu se, na žalost, ne slažemo – veli kandidat B. – Nije lako ni strankama. Veoma često satima čekaju. Umore se, ljudi, pa se i naljute…

– Ti ćeš, kretenu, da braniš idiotske stranke! – dreknu kandidat A i uhvati za gušu kandidata B. Komisija je jedva nekako iščupala nesrećnog kandidata B iz ruku razgoropađenog kandidata A. Jadni B je dobio silne batine.

Posao je, ako vas to zanima, dobio kandidat A. Državi su uvek bili draži gvozdeni činovnici. Oni koji umeju da viču, da strankama ispraše tur. Da se dure. Da budu uvek u pravu.

© Mića M. Tumarić

__________
Priča „Podoban kandidat“ je objavljena u autorskoj knjizi Miće M. Tumarića: „Ludesno“ (Srpska knjiga, Ruma, 2003).
Овај унос је објављен под Приче и означен са , , , . Забележите сталну везу.