Награђена песма на „Сатира фесту“ 2010.

ЕНДЕМУША

Ми би хтели још једаред немо
да се целом свету извинемо

Понаособ свакој светској вашки
ендемично
понизно
по нашки…

Док нас није стигла нова ћушка
мртвој души да дамо одушка…

Кад је Србин знао где је црта
Ој Адаме извини због врта…

Док још нисмо неповратно луди
Божји сине извини на Јуди…

Сада кад смо на европском путу
Гај Јулије извини на Бруту…

На путишту што ће да нас затре
ој Ђордано извини због ватре…

Због чешања где нас и не сврби
Квазимодо извини на грби…

Док нам шапат на махове слаби
Родионе извини на баби…

С разарача спали смо на барку
Кесеџијо извини на Марку…

Ван тежишта глава нам се клати
Хитлеријо извини на Бати…

Док нам слепци смртовнице пишу
мачку Томе извини на мишу…

Већ заражен и сам у сну вичем
друже Нико извини на Ничем.

А друг Нико срдит што се дерем
предлогује да се пресаберем…

Зар смо свима под небеским сводом
наудили згодом
ил незгодом.

Зар крај силних тамница и јама
да баш нико да науди нама.

Ко губави чекамо на бини
никог нема да нам се извини.

Зато Боже дај нам да умемо
да се сами себи извинемо…

Миладин Берић

Овај унос је објављен под Песме и означен са , , , . Забележите сталну везу.