Političke vesti iz (ne)svesti #7: Penzija naša nasušna

Političke vesti iz (ne)svesti» Penzioneru koji poslednji stigne do narodne kuhinje nema spasa. Riba kazan.

» Mogao sam skupo prodati svoj glas, nudili mi socijalnu pomoć. Odbio sam da ne bih bio u sukobu interesa – sa strankom penzionera.

» Blago nama, u srcu Srema imamo muzej i u čast hlebu! Da bismo se bolje sećali, što reče pesnik, kako se nekad dobro jelo.

» Statistika kaže: pola vekne hleba jede dnevno jedan penzioner. Netačno: jede samo četvrtinu. Polovina penzionera nema ni veštačke zube.

» Lipši, magarče, dok penzija ne doraste! Za svaki slučaj, dotle skupljaj pare za zubnu protezu.

» Živim ispod granice siromaštva. Moram uzeti uverenje od psihijatra da sam „graničan slučaj“. Možda brže dobijem penziju.

» Usnio sam čudan san, kao iz Domanovićeve Stradije: teraju me da budem jahan i šiban bičem. Laknulo mi kad me probudi unuk – uzjahao mi na leđa i peva: „Điha-điha, četir’ noge, sve četiri krute, mi idemo jednom nogom na (ev)ropske pute.“ A onda hladan tuš na TV-u: pobeže kobila EU i odnese – moju penziju!

» Taman stigoh na korak od penzije, kad mi javi sveti Petar: „Nisi još za mene, tek kada za šest nebeskih meseci doradiš staž za penziju!“

» Neću više da sročavam aforizme – što mi duža bibliografija, bliža mi Biblija. A svemirski daleka – penzija!

© Đura Šefer Sremac

Овај унос је објављен под Коментари и означен са , , . Забележите сталну везу.