Ситне мисли: Мозгалице (101-120)

Ситне мисли - Мозгалице
101.
О концу све виси.
102.
И кад оде из завичаја,
човек не понесе целога себе.
103.
Кад не знате шта ћете,
и немојте.
104.
Најлакше се избледи –
у сенци великих.
105.
Кад год ви немате,
противник има маште.
106.
Кад год сте у нечијој сенци,
нисте у хладовини.
107.
Кад вам ишчили понос,
нестаје човек у вама.
108.
Лоши најбоље заседну.
109.
Изгубљени сте,
ако сте без наде.
110.
Док не пронађе себе,
човек је узгубљен.
111.
Не олакшавајте се пред сваким.
Неће вам то узети као олакшавајућу околност.
112.
Паметан живи боље.
Будала дуже.
113.
Увек пале они што пале и жаре.
114.
Свако добро „шишање“
је и добра лекција.
115.
Будућност тражи
да не умножавамо проблеме.
116.
Нико и Ништа
су многима најомиљеније личности,
јер никога и ништа не угрожавају.
117.
Они који не мисле,
не могу да смисле оне који мисле.
118.
Одувек је било:
Нема онога ко не омркне.
119.
И мањега од маковог зрна прегази време.
120.
Народ воли праве јахаче.

© Пеко Лаличић

Овај унос је објављен под Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.