Raspričavanje #7 [Ninus Nestorović]

BRUKA

Bio je petak popodne. Spakovao sam stvari i krenuo put autobuske stanice. Rešio sam da posetim rodbinu u Nišu.

Čim sam stigao na stanicu, izvadio sam kartu i stao na peron sa kog polazi autobus za Niš. Iznenada sam osetio nečiju ruku u svom džepu. Sledio sam se od straha. Lopov mi je stavio ruku u džep, a ja u njemu nemam ni prebijenog dinara. Šta će čovek o meni pomisliti? Idem na put praznih džepova, pa još i pocepanih! Obrukah se načisto.

Okrenem se polako prema njemu, da se izvinim čoveku i da se opravdam pred njim. Ali, ne stigoh ništa da mu kažem, jer je on već počeo nešto da mi priča na nekom jeziku koji ja ne razumem. Stranac, jebo te! Ne samo da sam se ja obrukao, nego sam obrukao i zemlju i narod. Šta će sada njegovi sunarodnici misliti o nama kad im ispriča šta mu se desilo? Pa, naravno, smejaće nam se!

Na sreću padne mi na pamet sjajna ideja! Objasnim mu nekako da me sačeka tu i da ću se brzo vratiti nazad. Odem do telefonske govornice i pozovem kuma. Kažem mu sve kako je bilo i zamolim ga da mi pozajmi 100 evra, ne bih li ih dao onom strancu, da bar malo popravim stvar. Da se ne brukamo baš toliko.

Nije prošlo ni deset minuta, kad eto ti mog kuma. Dade mi one pare što sam tražio i reče: „Al’ nas obruka kume!“

Pognute glave vratio sam se do stranca koji me je čekao na peronu i stavih mu 100 evra u džep. Još jednom se izvinim i zamolim ga da nikome o ovome što mu se desilo na našoj autobuskoj stanici ne ispriča kad se vrati u svoju domovinu. On mi se osmehnu, potapša me po ramenu, okrete se i ode.

Dobar neki čovek. Sreća moja da sam na njega naleteo, a ne na nekog drugog. Da je na njegovom mestu bio neki ološ, obrukao bih i sebe i zemlju! Ovako, sve je prošlo bez velikih posledica.

© Ninus Nestorović

__________
Priča „Bruka“ je objavljena u autorskoj knjizi Ninusa Nestorovića: „Vojna tajna“ (Alma, Beograd, 2006).
Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.