Priče iz prve ruke #2 [Vladica Milenković]

OPASAN MATERIJAL
„IZ CRVENE BANOVINE“

– humoristički triler sa elementima naučne fantastike –

Drugog dana meseca avgusta, baš na Svetog Iliju, usred vašara koji je široku paraćinsku Vidovdansku ulicu sveo na uski prometni seoski sokak, pohita neumorni poštar ne bi li dostavio nekakvu knjigu na naznačenu adresu sa koverte, koja je bila zasečena na vrhu kako se to obično radi kada se šalju „štampane stvari“. Umoran od probijanja kroz vašarsku gužvu i barikade nervoznih tezgaroša gledao je da izbegne pentranje na poslednji sprat trospratne stambene zgrade samo zbog knjige koja će ionako završiti na nekoj prašnjavoj polici kao što su one njegove kod kuće, na kojima se nalaze dve odlično očuvane dobro poznate „knjige“ sa logom „Telekom Srbija“ – „Bele strane“ i „Žute strane“.

Neumornom poštaru se vertikalni otvor sa malim metalnim klapnama na ništa manje metalnom poštanskom sandučetu ukaza kao spas od hoda po stepenišnim mukama, ili kao svetlost na kraju ulaza, iako je za knjigu to bila „crna rupa“ koja će je privremeno progutati. Izvadivši kovertu sa knjigom iz glomazne poštanske torbe poče da je ugurava svom snagom. Nije se dala knjiga širokih shvatanja kroz uzan nefleksibilan otvor, ali nije se dao ni neumorni poštar. Progurao je on i mnogo „deblje“ knjige kroz mnogo uže otvore. Ako nikako drugačije ono stranicu po stranicu, list po list.

Ali ko zna zbog čega je odustao od daljeg kompresovanja ove knjige, kako bi se to reklo kompjuterskim rečnikom. Ode poštar u vašarsku gužvu, ostade polukompresovana i dobro uglavljena knjiga, više spolja nego unutra, i pitanje šta se sve u međuvremenu izdešavalo između poštara i knjige pod okriljem ulaza. Samo da je slučajni prolaznik ne „kidnapuje“ i „odvede“ na „prinudni rad“ pridržavanja stare bakine klimave vitrine. A da je knjiga živi stvor sigurno bi u tom trenutku poželela da je proguta ta „crna rupa“ sa bravicom na sebi, kao nadom da će se ipak naći makar i na prašnjavoj polici kad je čuvar ključa „crne rupe“ izbavi iz nje i shvati da je njemu sudbinski namenjena, o čemu pored natpisa na koverti svedoči i posveta na njenoj prvoj beloj stranici.

Kada sam zaprepašćen prizorom, u ulozi čuvara ključa „crne rupe“, pokušao laganim pokretom da izvučem iz sandučastih metalnih čeljusti tu kovertiranu „štampanu stvar“ sa mojim imenom na njoj, ne bi nikakvog pomaka. Nasta borba, ali i dilema, kako sada već izvesnu knjigu „Iz Crvene banovine“, koja se nazirala ispod poderane koverte, spasiti bez posledica po nju, poštara i mene. U pomoć priskoči komšija i iz sada već otključanih vratanca poštanskog sandučeta pokuša da izgura knjigu. Poguraj-potegni, poguraj-potegni, uz oprez, iščupati je ne mogasmo, kao da ju je i sam Sveti Ilija gurao unutra.

Da li se Sveti Ilija umilostivio ili se zakoni fizike usaglasiše da popuste, tek knjiga iskoči iz vratanca pakla, kako bi ih verovatno sama opisala da se bavi tom temom. Kao novi vlasnik knjige zahvalih se komšiji i penjući se uz stepenište sagledah posledice. Uz male ogrebotine i blago naboran levi ćošak knjige, koji je bio uguravan u sanduče, sve je bilo u redu. Operacija uspela, poštar preživeo! Bar do neke nove knjige.

Čitajući spašenu knjigu erotskih aforizama, uglavnom na temu muško-ženskih odnosa, pade mi na pamet da poštar nije možda zavirio među njene stranice i razgoračenih očiju pročitao nekoliko „pretećih i proročanskih poruka“ književnika Radeta Jovanovića pa se toliko isprepadao za svoj brak da je brže bolje požurio svojoj ženi preskačući vašarske tezge i posetioce, a pre toga u paničnom strahu pokušao da zabije knjigu tamo gde Sunce ne sija – u poštansko sanduče.

Evo, na primer, šta je poštar eventualno mogao da pročita: Brak je kao lek. Odvratan je!; Kad je žena đavo, rogove ima muž!; Žena može kad hoće. Muž hoće kad može!; Ženske noge su kao drugarice. Teško je naći nerazdvojne!; Brak vam je nešto okruglo pa na trougao!; Otkad mi se komšija ubacio u igru, ja sam u autu!; itd. itd. A verovatno u brzini nije ni stigao do stranice sa aforizmom: „Vaša supruga i poštar vole se kao golubovi pismonoše!“ Ne znam samo da li bi se osetio prozvanim ili bi bacio sumnju na nekog svog kolegu da mu se muva oko žene!?

Mudri Sofoklo - Dooobar humorShvativši da su poruke koje šalju knjige svojom pojavom, a tek nesvakidašnjim sadržajem, mogle da uznemire poštovanog nam poštara, odlučio sam da ubuduće pošiljke sa ovako opasnim materijalom primam samo lično od pošiljaoca. A taman sam mislio da naručim par horor naslova, ali se plašim da bi u kombinaciji sa knjigom erotskih aforizama „Iz Crvene banovine“ kod poštara nesvesno bio prouzrokovan nastavak legendarnog erotskog trilera „Poštar uvek zvoni dva puta“.

© Vladica Milenković

Napomena: Likovi koji se pominju u priči su stvarni. Priča je pisana na osnovu stvarnih događaja i pretpostavki. Pretpostavke shvatite ozbiljno!
Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.