Raspričavanje #5 [Mića M. Tumarić]

BOG BOGOVA

Mi smo mnogobošci. Časna reč! Imamo boga ujaka. Boga strica. Boga rođaka. O malim bogovima i da ne govorim. U svetu imaju dva-tri zemaljska i jednog nebeskog Boga. I to je to. Pod ovom kapom nebeskom, svako ko se malčice izmigolji, ko se izdigne, namah uobrazi da je bog. Ne svetac. Baš bog.

Krenimo od osnovne škole. Jedine škole koju moramo da završimo. Tamo je direktor bog. I profesori sebe smatraju bogom. Istina, nešto manjim.

Onda ide, ako nam bogovi budu naklonjeni, srednja škola. Tamo su svi profesori bogovi. Ozbiljno. Sve znaju. Edicija sveznanje. Srednjoškolski direktor je bog bogova. Toliko je veličina da su školske zgrade postale tesne. Odavno.

Potom sledi fakultet. E, to je sad posebna priča. Tamo su profesori bog bogova. Zato neretko studentkinje ležu pod bogove. Ta vrsta bogova nije gadljiva na keš. Može i provijant, samo da se položi taj božanstveni ispit. Dekani su lako smenljivi bogovi. Stoga ih niko i ne zarezuje.

Kad diplomiraš, ako stigneš dotle, sledi posao. Uz mnogo sreće. I božiju pomoć. Ovde se, naravno, računa bog striko, bog ujko i tome slično.

Ako božijim putevima dođeš u firmu, tamo te čekaju iznenađenja. U vidu bogova. Sve sam bog do boga. Direktor je nedodirljivi bog nad bogovima. Oni oko njega su kandidati za glavnog boga. Sve božanska bića. A karakter im ljudski. Kvaran. Zaudara. I ti, kao pripravnik za bogića, počneš da se krstiš. Prizivaš pravog pravcatog Boga. Onog sa neba. Na to te sekretarica pita, na kojeg boga si mislio. Sa kog sprata. Tad ponovo očajnički pozoveš Boga u pomoć. Onog odistinskog. Ali on ne stiže. Nemoćan je. Ne može da se probije kroz gužvu. Kroz kordon malih zemaljskih bogova kojima se, bar kod nas, ni broj ne zna.

Zato bežiš iz privrede. U politiku. Tek ti je tu inflacija bogova. Svaki političar misli da je bog nad bogovima. Muka je što to misle i njegovi pomoćnici. Veliki i mali. Kad se sve sabere, ispada da imamo bogova za izvoz. Samo kad bi ih neko hteo.

© Mića M. Tumarić

__________
Priča „Bog bogova“ je objavljena u autorskoj knjizi Miće M. Tumarića: „Ludesno“ (Srpska knjiga, Ruma, 2003).
Овај унос је објављен под Приче и означен са , , . Забележите сталну везу.