Izvodi iz intervjua Mitra Mitrovića za Press

Mitar MitrovićMitar Mitrović je dve decenije proveo kao upravnik Studentskog grada na Novom Beogradu, a kao najupečatljivije epizode pamti dolazak Slobodana Miloševića u „Studenjak“ i zatvaranje albanskog kulturnog udruženja koje je predstavljalo jezgro agenata u centru srpske prestonice

Iz Kotora u Danilovgrad, iz Danilovgrada u Šabac, pa iz Šapca na studije veterine u Beograd, koordinate su koje je prevalio upravnik Studentskog grada sa najdužim stažom – Mitar Mitrović, a 1958. godina bila je prekretnica za dvadesetpetogodišnjeg došljaka, koji je o Beogradu znao taman toliko da sa železničke stanice valja uhvatiti pravac naviše a sudbina će se već nekako postarati za njega kad izbije na najvišu kotu Crnogoraca u rasejanju – Terazije!

– Stojim kraj „Moskve“, bez ikog svog u gradu, i bez ikakve ideje gde ću i šta ću, kad naiđoše neki Kotorani koje sam poznavao i pitaju: „Otkud ti, Mitre?! Imaš li gde da konačiš?“ „Nemam“, odgovorim, a oni uglas: „Idi u Studentski grad na Novom Beogradu, to ti je sirotinjska majka, i lezi na prvi prazan krevet koji vidiš, slobodno“…

. . .

Tamo su ga i zatekle studentske demonstracije 1968, kada je sa grupom studenata pokušao da pređe Brankov most i pridruži se knjiškim revolucionarima iz svog nekadašnjeg doma.

. . .

– Jave mi da je raspisan konkurs za upravnika bloka, vidim ispunjavam sve uslove, prijavim se i izaberu me. Naravno, to je značilo da su me i partija i milicija uzduž i popreko isproveravali i dali blagoslov, bez kojeg tada ni sunce nije izlazilo nad Jugoslavijom! – opisuje Mitrović svoj dolazak u „Studenjak“.

– Vrata moje kancelarije su uvek bila otvorena! Lično sam se upoznao sa svakim od 1.390 studenata koji su u tom trenutku boravili u mom bloku, i još 800 „ilegalaca“ koji su kod mene imali ista prava i tretman kao i ostali, dok god su se pridržavali pravila ponašanja i kućnog reda, koja sam, priznajem, malo olabavio kako bi toj deci studentski dani ostali u najlepšem sećanju, kako i valja da bude… – međutim, ono što je Mitra sačekalo bila je i ona tamna strana „Studenjaka“.

. . .

Mitar pamti i posetu predsednika gradskog komiteta, sredinom osamdesetih – Slobodana Miloševića.

– U odboru za doček bili su pored mene Zlatan Peručić, moj direktor i Spaso Anđelić, član Univerzitetskog komiteta. Naredi mi Peručić da Miloševića nikako ne vodim u moj blok, jer se u njemu nalazio famozni „Perpjeka“ (elan), navodno kulturno-umetničko društvo albanskih studenata, a zapravo, baza njihovih špijunskih aktivnosti na teritoriji Jugoslavije. Naravno, nije to moje proizvoljno mišljenje, već informacija koju sam dobio od čelnika tadašnjeg SUP-a, kada su insistirali da ja postanem 461. član, jedini nealbanac, kako bi neko od naših motrio na njih. Stigne Milošević, a ja iz prve: „Druže predsedniče, bilo bi najbolje da obilazak počnemo od Drugog bloka, u njemu se nalazio „Perpjeki“, a Milošević se, preneražen onim što čuje, okrete ka Zlatanu i upita: „Zar „Perpjeki“ još postoji, mislio sam da je odavno zatvoren?!“

. . .

– I tri puta sam bio privođen, a prvi put ranih osamdesetih kada me je marica sačekala ispred paviljona. Tadašnji načelnik SUP-a Beograd bio je živo zainteresovan da sazna na koga sam ciljao aforizmom „da čak i u žitu državnog grba ima kukolja“ – seća se Mitrović, otkrivajući da je svaki put samo zahvaljujući svojoj rečitosti i lucidnosti za dlaku izbegao robiju.

Sve do penzionisanja 1999. godine bio je na tankom ledu, prvo je sklonjen sa mesta upravnika na fiktivno radno mesto, pa uporno lovljen u greškama kako bi mu nečim došli sede glave, a onda i prijateljski ubeđen da je najbolje za sve da se penzioniše…

Tako je i učinio, ostavivši za sobom trag koji niko ne može da mu pogazi, i delo koje niko ne može da ospori.

Mihajlo Medenica
1

Kompletan intervju sa Mitrom Mitrovićem:
Kako je „Studenjak“ bio leglo špijuna

  1. 07.2010. Press magazin
Овај унос је објављен под Интервјуи и означен са , , . Забележите сталну везу.