Aforizam – aforizmom – Peko Laličić

Aforizam je zablesuljak –
u glavi oštroumnog.

Rodno mesto aforizma je
glava čiste savesti.

Ne uvrćite aforističare.
Prišrafiće vas.

Aforizmima se i doziva i proziva.

Onima koje ne otrezni dobar aforizam,
preostalo je malo lekova.

Nijedan aforističar nije ispravio krivu Drinu,
ali je u nju zagazio
i naterao druge da u nju zagaze.

Sve koje aforizmi bude,
već su okasnili.

Ne tražite aforističare.
Ako to zavređujete, pronaćićemo vas.

Nisam ja aforističar zato što sam bolji od drugih,
već što hoću da nam svima bude bolje.

Život piše aforizme.
Aforističar ih samo notira.

Dobri aforističari nestaju.
Njihovi aforizmi, ne.

Aforističari ne dele lekcije.
Samo na njih ukazuju.

Ko ne razume aforističare,
neka se dobro zamisli.

Kad sam prestao da slušam bajke,
počeo sam da pišem aforizme.

Dobrog aforističara je lako prepoznati.
Stalno je u poslu.

Dobar aforističar poziva na dobro.

Ko se pronađe među aforističare,
tu i ostane.

Aforističar je uvek u opasnosti –
da ne napiše „tuđi“ aforizam.

Naša tragedija je i u tome,
što je sve sveže
sa aforističarske trpeze.

Aforizme ne treba pisati.
Treba ih nedriti.

I aforizmima se piša – uz vetar.

U sukobu sa sobom,
ja – aforističar bi da pišem,
a ja – da pišam uz vetar.

Biografije autora > Satiričari > Peko Laličić

Овај унос је објављен под Афоризми и означен са , . Забележите сталну везу.