Aforizmi i misli Žuana Fustera

U do sada poslednjem broju, dvobroju 23-24, eČasopisa za književnost Treći Trg, objavljeni su aforizmi i misli španskog esejiste, istoričara, književnog kritičara i pesnika Žuana Fustera iz knjige „Strašni sudovi“ izdate 1960. godine, uz izbor i prevod Paua Sančisa i Nikole Vuletića:

2. Već poznajete slavni grčki aforizam: “Žuan Fuster je mera svih stvari.”

41. Na mene alkohol utiče tako da bolje shvatam.

52. Sposobnost zaborava je, van svake sumnje, jasan simptom fizičkog i moralnog zdravlja.

58. Pretpostavljam da postoji izvesna razlika između ateizma prema Jehovi i ateizma prema bilo kojem drugom božanstvu (ili prema celom Olimpu).

59. Sem toga, mislim da ne treba da mešamo dve tako različite stvari kao što su ateizam i teofobija. Jedan soi-disant ateista samo je obični teofob, više ili manje besan.

62. Opasno je kada steknemo glupana za neprijatelja jer su glupani obično štetniji od zlih ljudi. Štaviše, to je nezgodno u moralnom smislu: kada imamo glupana za neprijatelja, uvek imamo osećaj da ispadamo smešni.

85. Sistematično mišljenje, lišeno internih kontradikcija, uvek će da ima jedan nedostatak: taj da ne može da reši sopstvenu kontradikciju sa životom.

86. Postoji jedna opasnost: da budemo isuviše nalik sebi samima.

87. Ali takođe je dosta teško imitirati sebe samog.

92. Postoji smrt, dakle uvek će da postoji Bog. Postoji život, dakle uvek će da postoje bogovi.

95. Prisvojne zamenice, evo zaista zabrinjavajućih gramatičkih formi.

100. Zamislite stoika koji se smeši. Bio bi to savršen čovek.

105. Ljudi koji su, kao ja, praktično skeptični, osuđeni su na to da im uvek izgleda dobro ono šta rade drugi i da se pomire sa tim da će uvek da postoji neko kome će da izgleda loše sve šta radimo.

108. Veoma me rastužuje kada slušam inteligentnu osobu dok govori, a mene uopšte ne interesuje šta mi govori.

113. Ne samo bogatstvo misli jedne osobe, već i kompleksnost njenih osećajnih nijansi zavisi od leksike i sintakse kojima vlada. Mislimo i osećamo u meri u kojoj nam to dopušta naš jezik.

114. Osoba koja nas voli stalna je opasnost.

134. Živeti znači izdati.

141. Nikada se nisam divio čoveku od akcije. Žalim ga.

157. Brak je jedina legalna i časna forma međusobnog razumevanja koju priznaje naše društvo.

167. Škrtost mi više izgleda kao nešto nerazumno, nego kao nešto nastrano.

169. Treba da se govori, da se govori jasno i da se kaže sve. Reči ili polureči koje zadržite u telu istrunuće u njemu.

178. Ne zna svako da se dosađuje. Za dosadu je, zapravo, potrebna jedna profinjena tehnika i veoma posebna lična predispozicija. U suštini, treba da imate mnogo mašte i da je svu potrošite, a onda da vam nedostaje.

181. Nismo samo ono što nećemo da budemo.

183. Nema autentične ljubavi bez zrna podlosti u njenim najdelikatnijim epizodama.

187. Ne nadaj se i ne boj se, i bićeš savršen.

188. Dijalektička zapoved. – Kada diskutujete, vičite i bićete u pravu. Obično viče i onaj ko nije u pravu. Ne treba da izgubite zbog vaspitanosti.

195. Osećamo se sami samo kada nemamo na šta da mislimo ili kada se bojimo da mislimo na bilo šta.

196. Govoriti loše o drugima nije tako sramotan porok kako se obično misli. Dok to radiš, pazi da ne dođeš u iskušenje da govoriš loše o sebi samom, što je mnogo gori porok.

198. Ne prihvatajte sve ono šta se unapred definiše kao neizrecivo, misteriozno ili samo kao ezoterično. U mraku, sve su krave crne.

200. Po pravilu, nisu naše predrasude ono šta nas tera da postupamo na ovaj i onaj način: kada dobro pogledate, na to nas teraju predrasude drugih.

201. Neke mane tako su duboko u nama, toliko su naše, da se ne usuđujemo da ih ispravljamo od straha da je zapravo reč o vrlinama. Na kraju krajeva, ko bi znao nisu li vrline upravo to.

204. Ne savetuj nikome da ne čini nešto, ako to pre nisi sâm učinio, niti mu savetuj da učini nešto, ako si ti to već napravio. Ma nastoj da nikada ništa ne savetuješ.

210. Veruj mi, mladiću: ne slušaj se! U tvojim godinama život prolazi u varanju samoga sebe.

211. Ocenjuj svakog čoveka po njegovom najsramotnijem delu, ali postupaj sa njim prema njegovom najplemenitijem delu. I da se zna: to ne znači da si licemeran, već da si realan i da imaš smisla za humor.

216. U ovom svetu, čini se, svako je pošten dok ne prestane da bude pošten.

226. Igrati uvek znači gubiti, ako ništa drugo, onda vreme.

228. Roditeljstvo uzrokuje kretenizam.

231. Upozoravam te: istina se ne poklapa uvek sa pravdom.

235. Pisati – stvarati književnost – je sve ono što kažete, štaviše, oblik je osvete.

239. Klodel je Viktor Igo, samo gori od njega i usto još i pravoveran.

240. Svaka reč je sama po sebi perifraza.

243. Najgore kod plagijata nije to da je reč o krađi, već o višku.

245. Suprotnost dobrom slikaru (ili lošem slikaru) nije loš slikar (ili dobar slikar), već Pikaso.

259. Polovina svakog romana je čisto suvišna.

261. Da li pesnik želi da kaže ono šta ja razumem kada ga čitam? Nebitno je. Zahvaljujući njemu ja razumem nešto. A ako to nešto nije ono šta on kaže, onda je ono šta sam ja sâm sebi baš hteo da kažem.

271. Ko bi znao da li je, posle svega, Romeova sudbina bila da bude rogonja!

294. Od dobrih osećaja pravi se loša književnost. Od loših takođe. Po pravilu, književnost je uvek loša, a naročito kada se bazira na osećajima.

299. Postoji samo jedan način ozbiljnog čitanja: ponovno čitanje.

306. Nikada nisam uspeo da odslušam završni zbor Devete simfonije kao muziku, već samo kao ono što zapravo jeste, kao himnu. E sad: uopšte nisam siguran da mi je ikad zvučala kao himna radosti, pre kao himna nečemu drugom, ne znam čemu, ali svakako nečem plemenitijem.

314. Srećan čovek nema potrebu da se izrazi.

322. Metafore, dobre metafore, samo su nepredvidive definicije: reći jednu te istu stvar, samo iznenada. Zapravo su način da se sakrije trivijalnost stvari i zato ih pesnici tako obilno koriste.

329. Neki slikari što gore slikaju, to su bolji slikari. Primer: Goja kada slika Pinturas negras. No takav je fenomen moguć samo kada je već reč o velikom slikaru.

400. Ko je spreman da umre za ideale, u suštini je spreman i da ubije za ideale. Sve doktrine koje počinju sa mučenicima, završavaju sa inkvizicijom.

409. Dokolica je suštinski štetna. Jednom kada mašine, automatizovane ili produktivnije, omoguće čoveku gotovo neograničeno slobodno vreme, doći će do uništenja. Povećaće se, na primer, sklonost ljudi ka alkoholu, filozofiji i samoubistvu.

428. Entuzijazam? Ne služi da se sagradi kuća, ni da se napiše knjiga ili obradi polje, pa čak niti da se igra fudbal. Pomoću entuzijazma može samo da se peva, i to loše.

437. Sve su zastave jednako varljive. Verujte više onima koji nose zastave, nego bojama na njima.

439. Nemojte da se zavaravate: moć prelazi iz ruke u ruku, ali retko okleva.

441. I posle svega, šta? Moraćemo da umremo. Nema leka.

443. Dobar dan, dragi čitaoče, budući lešu, buduće ništa! Sit tibi terra levis!

Žuan Fuster

Žuan Fuster (Joan Fuster, 1922–1992, Sueka) je esejista, istoričar, književni kritičar i pesnik. Intelektualac samouk posvetio je rad svojoj zemlji i vremenu. Iz njegovih plodnih i svestranih književnih dela, ističe se, po svojoj uspešnosti, potitički esej: Mi Valensijanci (Nosaltres els valencians, 1962), osvrt na valensijsko društvo tog vremena. Jedan od najvećih poznavalaca dela Ausijasa Marka, Salvadora Espriua i Žuzepa Pla. U knjigama Srašni sudovi (Judicis Finals, 1960) ili Rečnik za dokoličare (Diccionari per a ociosos, 1964) nam se predstavio i kao pisac sa izrazitim smislom za crni humor.

Овај унос је објављен под Афоризми, Мисли и означен са , . Забележите сталну везу.